Свети Александар Невски
Син кнеза Јарослава. Од малена срцем окренут к Богу. Правдољубив, жалостиван, истински побожан; презирао сујету света; од ране младости заволео Христа; увек жељан свете мудрости светих Отаца; најмилије му занимање било: свуноћна бдења и тајне молитве к Богу. Године 1236. постао кнезом Новгородским. Победио Шведе на реци Неви, 15. јула 1240. године, због чега је и прозват Невским. Силан не толико војском колико вером у помоћ Божију; пред битку говорио војницима: "Бог је не у сили него у правди". Том приликом јавили се светитељи Борис и Гљеб једном војводи Александровом и обећали своју помоћ великоме кнезу, сроднику своме. Поставши 1250. године велики кнез Владимирски, Александар се много потруди на подизању и уређењу Руске земље, која је у то време патила од татарског насиља. He само заштитник и чувар Православља него и неустрашив исповедник свете вере православне.
Свети Григорије, Епископ акрагантски
Свети Григорије родио се на острву Сицилији у селу Преторији, близу града Акраганта, од побожних и добродетељних родитеља: Харитона и Теодотије. Родитељи његови беху људи веома богати али и веома милостиви и чињаху велика доброчинства свима сиромасима. А када дете Григорије би крштено, кум му беше блажени Потамион, епископ Акрагантијски. У осмој години његовој родитељи дадоше Григорија једном искусном учитељу, по имену Дамјану, да се учи књизи; и за две године он се научи одлично читати и писати, и црквене песме певати. У дванаестој пак го дини он би од блаженог Потамиона епископа постављен за клирика, и поверен архиђакону Донату да га руководи у духовним подвизима и врлинском животу. И упражњаваше се дечак у молитви и непрестаном читању, јер дан и ноћ сеђаше за књигом, читајући Свето Писмо и Житија светих Отаца, и срце му гораше од жеље да их подражава и да иде стопама њиховим.
Свети Амфилохије Иконијски
Свети Амфилохије, земљак, друг и пријатељ светог Василија Великог, Григорија Богослова и других великих светитеља из четвртог столећа, родио се у Кесарији Кападокијској. Отац му се такође звао Амфилохије и беше рођени брат блажене Ноне, мајке светог Григорија Богослова. Беше то човек великога ума и веома образован; притом врло добре душе, побожан и красноречив он беше од велике помоћи сродницима и њихов наставник у многоме. Бринући се о својој деци, он им даде дивно образовање и васпита их у духу хришћанске вере и побожности. Његов млађи син Амфилохије, поставши пунолетан, беше најпре ритор и адвокат. Али, пошто још у раној младости беше заволео Бога више свега, он по савету светог Григорија Богослова остави метеж светски и сујету и повуче се у пустињу, у једну пештеру, где стаде водити монашки, строго подвижнички живот, усрдно служећи само јединоме Богу. Ту он провођаше време у молитви, читању Светога Писма и посту. Тако он у свештеним подвизима самоумртвљења и себеобестрашћења проживе четрдесет година. Тада га Господ изведе на други подвиг: подвиг архијерејског служења Цркви.
Света мученица Кикилија
Света девојка Кикилија (Цецилија) родила се у Риму од богатих и знатних родитеља. Чувши проповед светог Јeванђеља, она верова у Христа, и испунивши се срдачном љубављу к Њему, она донесе одлуку у уму свом да се не удаје већ да девственост своју сачува чистом ради Нескверног Женика - Христа Бога. Међутим, противно њеној вољи, родитељи је верише за једног високородног младог незнабошца, по имену Валеријана, и стадоше приморавати да иде у скупоценим хаљинама и златним накитима. Но она испод драгоцених хаљина на телу ношаше суру власеницу, a y срцу Христа, и непрестано My се топло мољаше да је Он сам, божанским промишљањем Својим, сачува чисту, беспрекорну и слободну од брачне везе. А када наступи дан свадбе и настаде весеље, она уздишући из дубине скрушеног срца свог, тајно вапијаше ка Господу: Срце моје нека буде беспрекорно у заповестима твојим, Господе, да се не постидим (Псал. 118, 80). - И мољаше Господа свесрдно са сузама, да јој пошаље анђела Свог да одбрани девственост њену. А кад се спусти ноћ и младенци бише уведени у ложницу, Кикилија рече своме женику Валеријану: Мили младићу, хоћу да ти откријем једну тајну: ја имам поред себе ангела Божјег, чувара девствености моје, кога ти не видиш; дотакнеш ли ме, он ће те одмах убити, јер стоји овде спреман да ме заштити од сваког насиља.
Свети апостоли Архип, Филимон и Апфија
Свети апостол Архип, један од Седамдесеторице, беше после светог Епафраса епископ у Фригијском граду Колосима, по сведочанству светог Амвросија. Зато га у својој посланици Филимону свети апостол Павле назива својим другаром у војевању. А свети Филимон беше угледан грађанин у Колосима. За свету пак Апфију свети Златоуст каже да је била Филимонова супруга. Овај свети Филимон када верова у Христа, дом свој начини црквом, јер се ту сабираху сви хришћани из Колоса, и у дому његовом као у цркви вршаху богослужења. Потом свети Филимон би од апостола рукоположен за епископа ради апостолства. Јер у то време свети апостоли рукополагаху своје ученике за епископе, и то неке од њих на стално место а неке као мисионаре путујуће по разним местима. Ови путујући епископи називали су се апостолствујући епископи, јер су били слати на апостолску проповед. И свети Филимон је био један од таквих епископа, увршћен у лик свете Седамдесеторице апостола. Путовао је по фригијским и другим градовима, проповедајући реч Божју. А пише за њега да је био и у Гази епископ.