Свети мученици Карп и Папила
Веома је корисно сећати се оних који за Христа страдаше, јер само сећање на њихова мучења може побудити мисао нашу на љубав к Богу и нашој тежњи ка врлини дати као нека крила, да бисмо, ради будуће награде, душом претрпели она иста страдања која они поднеше телом. Таквим страдалцима, који на земљи извршише мученичке подвиге, припадају Карп и Папила, велики стубови и темељи Цркве. Обојица се они родише у славном граду Пергаму од благочестивих родитеља, и својим врлинским животом обелоданише врлине својих родитеља: јер света грана расте из светог корена, добар плод указује на добро дрво и чист поток слава је извора. Они обојица даваху телу од хране само најпотребније, одбацујући све излипшо и разноврсно; па и најпотребније они употребљаваху у тако малој количини, да се од анђела разликоваху само телом, пошто по свом великом уздржању изгледаху скоро бестелесни. Када таквим животом они постадоше савршени у врлинама, њима би, као достојнима, поверена црквена управа: Карп би постављен за епископа, и тајанства вере проповедаше житељима Тијатире, а Папила, кога Карп почаствова ђаконским чином, показиваше ревност, сагласно своме звању, у доличним трудовима.
Свети мученици Тарах, Пров и Андроник
За царовања Диоклецијана и Максимијана, када у Тарсу Киликијском управљаше проконзул Нумерије Максим, у граду Помпеопољу бише ухваћена три хришћанина: Тарах, Пров и Андроник, и доведени пред проконзула Максима на суд. Погледавши на њих, проконзул примети да је Тарах честит стар човек и обрати му се овим речима: Како се зовеш? Јер тебе као најстаријег по годинама треба најпре питати. - Ја сам хришћанин, одговори Тарах. - Проконзул на то рече: He казуј ми своју безбожну веру, него реци своје име. - A Tapax опет одговори: Ја сам хришћанин.
Тада Максим нареди слугама: Бијте га по устима и говорите: не одговарај тако судији! - A Tapax бијен говораше: Како ми је име ја кажем: хришћанин. Оно ми је милије од имена што ми родитељи дадоше. А ако хоћете и њега да сазнате, ево њега: Тарах. У војсци пак зваху ме Виктор. - Проконзул га упита: Каквог си рода, Тараше? - Тарах одговори: Пореклом сам Римског војничког рода у Сиријском граду Клавдиопољу; a када постадох хришћанин ја напустих војничко звање. - Проконзул на то рече: Ти си био недостојан бити војник; ипак кажи, како си отишао из војске. - Тарах одговори: Молих кнеза Публиона, и он ме отпусти. - Проконзул рече: Поштеди старост своју и послушај наређење царева наших, да бих ти ја указао поштовање; приступи и принеси жртву боговима нашим, јер се њима клањају и сами цареви који владају васељеном. - Тарах одговори: Обманути Сатаном они падоше у заблуду. - Проконзул на то нареди слугама: Разбијте му вилице, јер говори против царева да они обманути падоше у заблуду.
Свети Теофан Начертани
Свети Теофан рођен од благочестивих родитеља који живљаху у Палестини, и бејаху веома гостољубиви. Теофан имађаше и брата Теодора, који после свога страдања за свете иконе би назван Начертани. Њихови родитељи, као љубитељи мудрости и учености, дадоше своје синове, Теофана и Теодора, те изучише сву унутрашњу и свету мудрост хришћанску, и сву спољашњу мудрост јелинску, и постадоше искусни мудраци, изврсни философи. Схвативши таштину и непостојаност овога света, јер пролази обличје његово (1 Кор. 7, 31), браћа оставише све, отидоше у лавру светог Саве Освећеног, и тамо се посветише монашком животу, ревносно се подвизавајући у посту, у молитвама и у свима врлинама. И Теофан би удостојен презвитерског чина због свог светог и врлинског живота.
Свети aпостол Филип Ђакон
Свети апостол Филип беше родом из Кесарије Палестинске. Жењен био, и у браку родио четири кћери, све четири обдарене од Бога даром прорицања, и све четири заветоване девице Христа ради. Када апостоли свети бираху ђаконе, тада и Филип би изабран, поред Стефана и осталих. И служаше Филип с великом приљежношћу убогим и удовицама. Када наста гоњење хришћана у Јерусалиму, апостол Филип склони се у Самарију, и тамо проповедаше Еванђеље и сведочаше га чудесима многим, изгоњењем демона, исцељивањем болесних и др. Видећи чудеса светог апостола крсти се и чувени Симон Волх. Крсти свети Филип и евнуха царице Кандакије. Потом га ангел Божји тренутно и невидљиво пренео у Азот, где учаше и проповедаше, и многе ка Христу обраћаше. Би постављен за епископа у Тралији. Обрати и тамо многе ка Христу, и сатвори велика чудеса. Сконча мирно у дубокој старости и пресели се у радост Господа свога.
Свети мученици Евлампије и Евлампија
За царовања Максимијана у време страшног гоњења хришћана многи верни остављаху своје домове из страха од мучитеља и кријаху се по горама, пећинама и пустињама. У то време неки младић Евлампије, високородног порекла, родом из града Никомидије, хришћанин по вери и делима, који се такође са другим хришћанима кријаше, би послат у град да купи хлеба и тајно донесе у пустињу. Улазећи у Никомидију, Евлампије угледа над градском капијом прикуцану царску наредбу о гоњењу и убијању хришћана. Прочитавши наредбу, Евлампије се грохотом насмеја таквом безумљу незнабожног цара, који је устао не на непријатеље отаџбине него на невине људе, и сам пустоши своју земљу убијајући безбројно мноштво хришћанског народа.
