Свети Тарасије, Архиепископ цариградски
Свети Тарасије родио се у Цариграду (око 730 г.), од оца Георгија и мајке Енкратије, који беху високог рода и звања. Пошто одрасте и изучи сву књижевност и световну философију, он беше на царском двору, заузимајући разне високе положаје. Због своје благоразумности и доброте био је вољен и поштован од свију.
И постаде сенатор и саветник царски. А тада цароваше син Лава, унук Копронима, Константин са својом мајком Ирином. Константину беше десет година кад се зацари. A у то време пламтијаше иконоборачка јерес, која беше почела од Лава Исавријанца. Патријарх беше Павле Кипарац, муж добродетељан и побожан, али плашљив. Јер, доведен на престо за царовања споменутог Лава, сина Копронимова, он је посматрао велика страдања многих за свете иконе од злочестивог цара, и скривао своју побожност, и мешао се с јеретицима.
Прво и Друго обретење главе Светог Јована Крститеља
Када чесна глава светог Јована Претече би посечена, доби је на тањиру погана играчица и однесе матери својој Иродијади. Она онда језик светитељев, који изобличаваше њено безакоње, избоде иглом, и пошто се до миле воље наруга чесној глави, она не допусти да је сахране заједно са телом, јер се бојаше да пророк Јован некако не васкрсне, ако би се глава његова ставила уз тело његово, и он је стане опет изобличавати. Стога она нареди да се тело његово баци где било. Но ученици Јованови дођоше ноћу и тајно узеше тело његово, и сахранише у самаријском граду Севастији. А главу његову Иродијада закопа у дворцу свом на неком скривеном и бешчесном месту, дубоко у земљу. О томе знађаше Јована, жена Хузе, дворјанина Иродова, коју свети Лука спомиње у Еванђељу. Жалећи невино убијеног великог светог пророка Јована и што се бешчести његова чесна глава, она је тајно ископа ноћу, положи у земљани суд, однесе и сахрани на Гори Елеонској, на имању Иродовом.
Свети свештеномученик Поликарп Смирнски
Смирна је град у покрајини званој Јонија, у Малој Азији. У том граду епископоваше свети Вукола. У дане апостолске беше тамо једна побожна и богобојажљива удовица, по имену Калиста. Њој у сну би јављено и наређено од анђела, да узме код себе мало сироче, овог светог Поликарпа. И она га узе, и васпита га у побожности, и беше јој уместо сина, јер беше бездетна. А кад Поликарп порасте и постаде пунолетан, она му повери целу своју кућу. Једном она отпутова далеко од куће ради својих имања, и задржа се доста дана. За то време блажени јуноша Поликарп, чинећи милостињу ништима и убогима, сиротима и удовицама, и раздајући просјацима хлеба, вина, јелеја и остале намирнице, он испразни сва складишта своје госпође хранитељке. A то учини, јер беше веома милостив. А када се госпођа Калиста враћаше дома, неко од домаћих њених изађе јој у сусрет, и извести је да њен дом оскудева у намирницама, и оптужи Поликарпа да је све немилице раздао. Она се на то веома ожалости.
Свети мученици у Евгенији
У вpeмe нечестивих царева римских беху многа гоњења на хришћане; безбројни исповедници имена Христова и мученици беху на разне начине убијани, а света тела њихова, бацана зверовима и птицама да их разнесу, била су потајно од стране верних скупљана и по скровитим местима, по кућама и по градинама чесно сахрањивана. Тако су и у Евгенији, близу Цариграда, биле сахрањене мошти многобројних светих мученика за Христа пострадалих, и много се година није знало за њих. А када идолопоклоничко незнабоштво преста и мучитеља неста и под хришћанским царевима се просвети васељена светлошћу свете вере и Црква беше на миру, тада божанским откривењем на чудесан начин показаше себе из недара земље као светилници испод поклопца и свете мошти мученика у Евгенији.
Преподобни Тимотеј
У пустом месту званом Символи на Олимпу азијском беше манастир. Архимандрит тога манастира беше преподобни Теоктист, муж врлински, у кога се и преподобни Платон Исповедник учаше монашком животу. У овог блаженог архимандрита Теоктиста беше ученик и овај преподобни Тимотеј, који се измалена замонаши. Он се подвизаваше у посту и уздржању, и у посвуноћном стајању на молитви; и умртвивши потпуно покрете страсти, постаде бестрасан и савршен. И све до кончине своје остаде девственик телом и душом. Јер се од младости беше заветовао да његове очи никада не погледају женско лице. Због тога и постаде дом Светога Духа, и доби дар исцељивања и власт над ђаволима. И чињаше чудеса молитвама својим, исцељујући сваку болест, и изгонећи зле духове из људи. И скиташе се много година по горама и пустињама, сам живећи Богу, и росом суза орошавајући душу своју у непрекидним молитвама. Тако проводећи дане свога живота, он доживе дубоку старост, и отиде ка Господу. Овај свети човек упокојио се 795 године.
