Свети мученик и архиђакон Евпло
За царовања Диоклецијана и Максимијана гоњење на хришћане беше по целој васељени. У то време ови незнабожни цареви послаше у Сицилију неког свирепог кнеза по имену Пентагура, да проналази хришћане и погубљује их разним мукама. Дошавши у град Катану, овај мучитељ нареди градоначелнику Калвисијану да на приредбу сазове сав народ, не само из града него и из околине. За ову приредбу све би спремљено на Ахилијевом тргу, и на свирку труба и бубњева слеже се мноштво оба пола и разнога узраста. Тамо дође и кнез Пентагур са Калвисијаном. Видевши народ, кнез упита градоначелника Калвисијана: Да ли сви одају нашим боговима част и поклоњење и приносе жртве? - Калвисијан одговори: Да, светли кнеже, сви ови које видиш, и мало и велико, усрдно служе великим боговима приносећи им мноштво жртава; и међу њима нема ни једног противника. - Чувши то, кнез Пентагур се веома обрадова, и похвали народ и градоначелника. Затим објави наредбу царева, и пред свима даде власт Калвисијану да мучи и убија свакога који се нађе да себе назива хришћанином.
Свети мученик и архиђакон Лаврентије
Епарх римски Валеријан ухвати светог папу римског Сикста са његовим клиром и затвори их у народну тамницу у време када се цар Декије са славом врађаше у Рим после победе над Персијанцима. Свети Сикст беше родом из Атине; и спрва философ а потом ученик Христов. По доласку у Рим он се показа веома користан Цркви Христовој својом мудрошћу и врлинама и животом, и са временом добијаше разне црквене чинове. А када за Христа би убијен свети Стефан, папа римски, на његов престо, као на сигурну смрт, би уздигнут свети Сикст; јер у то време не беше папе кога би мимоишла чаша страдања.
Када свети папа Сикст са клирицима и другим хришћанима сеђаше у тамници, у Риму бише мучени за Христа два персијска кнеза, Авдон и Сенис, које Декије беше довео са собом оковане, као заробљенике. После њихове мученичке кончине цар Декије и епарх Валеријан наредише да ноћу доведу пред њих папу Сикста у храм зван Тељуди. А када послани дођоше по папу у тамницу, папа рече својим сасужњима: Браћо и саборци моји, не бојте се привремених мука, знајући какве муке претрпеше пре нас свети, да добију венац вечнога живота. Сам Христос Бог наш пострада ради нашег спасења, да нам остави углед. Стога се не бојте пострадати за Христа, да бисте се зацарили с Њим.
Свети апостол Матија
Свети апостол Матија беше родом из Витлејема, од племена Јудина. Из раног детињства учио се књизи и закону Божјем у Јерусалиму код светог Симеона Богопримца. Од њега свети Матија би упућен и на сваку врлину, и живљаше богоугодно, ходећи правим путем заповести Господњих. А када Господ наш Исус Христос, по навршетку тридесет година и по крштењу од Јована, јави себе свету, и сабравши ученике проповедаше приближење царства Божјег, и учећи људе твораше многа знамења и чудеса, тада Матија, слушајући проповед и учење Христово и гледајући чудеса Његова, испуни се љубављу према Њему и, одрекавши се света, следоваше Му са осталим ученицима и народом, наслађујући се гледањем лица оваплоћеног Бога и слушањем преслатког учења Његовог.
Преподобни Ор
У Тиваиди Египатској на Нитријској Гори бејаше један чудесни подвижник, по имену Ор, који основа многе манастире, у којима бејаше до хиљаду братије, којима он беше духовни вођ и наставник. Изглед његов беше анђелски; и када му беше деведесет година, тело његово не беше ништа изгубило; лице његово бејаше веома светло и свеже, од првог погледа уливаше поштовање према њему. Руфин, који га посети, овако га описује: "У својој одећи он је личио на агела Божјег, деведесетолетни старац с дугом брадом као снег белом, веома пријатне спољашности. Поглед његов светлио се нечим надчовечанским".
Свети преподобномученик Дометије
Свети Доментије се роди у у Персији као незнабожац, у време цара Константина Великог (305-337 г.). Хришћанској вери га научи неки хришћанин Авар. Доментије остави незнабоштво и сроднике и отиде ка крајевима грчке државе, ка граду Нисивији. Ту он ступи у један манастир, прими свето крштење, замонаши се, и прохођаше сваки подвиг испосничког живота. Али по клевети завидљивог и лукавог демона њега омрзнуше неки монаси у том манастиру, те он побеже одатле и оде у манастир светих мученика Сергија и Евнуха, у граду Теодосиопољу. Ту он подражаваше врлински живот игумана и архимандрита Уврела, за кога се вели да шездесет година није јео ништа варено, спавао је врло мало, и то не лежећи нити седећи, него стојећи и ослоњен на свој жезал.
