Треће обретење главе Светог Јована Крститеља
Треће обретење главе Светог Јована Крститеља
Часна глава Светог Јована Крститеља била је пре много година сакривена на свештеном месту. По указању једном свештенику, пронађена је у сребрном кивотићу. У VIII веку, у време иконоборне јереси, глава Светог Јована Крститеља пренета је у Комане, у Кападокији, место где је прогнан Свети Јован Златоуст. Али када иконоборство би побеђено, у време цара Михаила и патријарха Игњатија, 850. године, глава Светог Јована је пренета у Цариград и тамо положена у придворној царској цркви. Преподобни Теодор Студит изрекао је дивну похвалу у част овог трећег обретења часне главе Светог Јована Крститеља. По свој прилици, света глава Претече и Крститеља Господњег била је и у његовом, Студитском манастиру.
Прво, друго и треће обретење главе Светог Јована Крститеља
Свети владика Николај: Недеља четврта по Васкрсу
ЈЕВАНЂЕЉЕ О ДАРОДАВЦУ ВОДЕ ЖИВЕ И О ЖЕНИ САМАРЈАНЦИ
Јов. 4, 5-42. Зач. 12.
Као што кошута чезне за изворима водним, тако душа моја чезне за тобом, Боже! Жедна је душа моја Бога, Бога живога (Пс. 41, 1-2)! Ово није усклик некога сиромаха и простака, који није имао могућности да своју душу запоји мудрошћу људском, светским знањем и умењем, философијом и уметношћу, познавањем танких нити, из којих је изаткан живот човека и живот природе. Не; него је ово одушевљени и болни усклик једнога цара, богатог у светском богатству, генијалног по уму, отменог по осећајима срца, и моћног по јачини и делима воље. Напојивши душу своју свим оним, за чим неслободна душа жуди у овоме свету, цар Давид је наједанпут осетио, да се његова духовна жеђ не само није утолила него да је порасла до толике мере, да је сва ова материјална васиона није могла ниуколико утолити. Тада се он осетио у овоме свету као в земљи пустје и непроходње и безводње (Пс. 62, 1), и завапио је к Богу као једином извору бесмртнога пића, за којим једна разумна и пробуђена душа чезне. Жедна је душа моја Бога, Бога живога!
Преподобни Симеон Дивногорац
Преподобни Симеон Дивногорац
6. јун/24. мај
Рођен у Антиохији 522. године. Отац му је погинуо у земљотресу. У шестој години живота отишао је у пустињу и под руководством духовника Јована предао се великом посном и молитвеном подвигу, на опште дивљење.
Након што је претрпео страшна демонска искушења, јавио му се сам Господ у виду прелепог дечака. После тога, много је година провео на стубу молећи се и појући псалме. По упутству Божијем, са стуба се удаљио у гору прозвану Дивна.
Исцеливао је сваку болест, звери кротио, прозирао у далеке крајеве и у људска срца, излазио из тела и гледао небеса, разговарао са ангелима, разгонио демоне, прорицао... Живео је и по месец дана без сна и дуже без хране. Упокоји се у Господу 596. године.
Jеванђеље о чуду у Витезди
Јован 5, 1-15. Зач. 14.
Благо човеку који са стрпљењем и надом у Бога подноси сва страдања у овом животу! Његов један дан претегнуће на мерилима небесним месеце и године безбожника, који, или се весели без страдања, или страда без стрпљења и наде у Бога.
Благо човеку које не ропће на страдање, него испитује узроке свога страдања са стрпљењем и надом у Бога! Где ће наћи страдалник узроке своме страдању? Наћи ће их или у себи самом, или у својим родитељима, или у својим суседима - ту ће страдалник наћи узроке своме страдању. Цар Давид је страдао због свог сопственог греха; Ровоам због греха свога родитеља, цара Соломона, а пророци су страдали због греха својих суседа.
Пренос и спаљивање моштију Светог Саве
Године 1237. мошти Светог Саве су пренете из Трнова у манастир Милешеву. Oвога дана установљено је у нашој светој Српској Православној Цркви да се празнује пренос моштију светог и богоносног оца нашег Саве, равноапостолног просветитеља и учитеља Српског. Пренос моштију Светитеља Саве I би за време благочестивог краља српског Владислава 1237 године, и то из Трнова у манастир Милешево. А то би овако:
