Синодик који се чита у Недељу Православља (из 843. године)
Годишње Богу дужно благодарење, у дан у који смо добили опет Божију Цркву са потврдом догмата православља и са пропашћу злобнога злославља.
Следећи пророчки изрекама, идући за апостолским поукама и следујући за Јеванђелским повестима, прослављамо дан обновљења. Јер Исаија вели да се „обнављају острва Богу" (Ис. 41,1), подразумевајући (под тим) Цркве из незнабожаца. А Цркве су не просто грађевине и украси храмова, него пуноћа (= мноштво) православних, који су у њима, и песме и славословља којима они служе Богу. А и Апостол, то исто поучавајући, заповеда да „ходимо у обновљењу живота", и „ако je ко у Христу нова твар", нека се обнавља (Рм. 6,4; 2 Кор. 5,17). Господње пак речи, показујући пророчко стање (= остварење), веле: „Беше празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима" (Јн. 10,22). Било да je то (зима) духовна, у којој Јудејски народ изазиваше буре и немире злочинства против општег Спаситеља, било пак да je то она (физичка зима) која променом хладног ваздуха угрожав а телесна чула.
Литургија Пређеосвећених Дарова
Божанствена Литургија је празнично и радосно богослужење, то је служба радости и весеља. Управо због ове радосне и торжествене особине овог богослужења, она се служи само суботом и недељом током Васкршњег поста, али не и осталим седмичним данима због великопосног покајног расположења.
Смисао Великог поста
Припрема за прослављање Нове Пасхе
Чекасмо, и наша се очекивања испунише - писао је српски Епископ Николај Охридски, описујући васкршњу службу у Јерусалиму. „Када је патријарх отпојао Христос васкрсе, са наших душа спало је тешко бреме.
Осећали смо се као да смо и ми васкрсли из мртвих. Одједном је, са свих страна, одјекнуо исти узвик, као хука великих вода: Христос васкрсе, певали су Грци, Руси, Арапи, Срби, Копти, Јермени и Етиопљани, један за другим, свако на свом сопственом језику и својом сопственом мелодијом... Изашавши са службе у зору, све смо почели да посматрамо у светлости славе Христовог Васкрсења, и све нам је изгледало другачије него јуче, све је изгледало боље, изражајније, славније. Само у светлости Васкрсења живот задобија смисао" (1). Ово осећање васкрсне радости, које је тако живо описао Епископ Николај, представља темељ богослужења Православне Цркве - то је једна и једина основа нашег хришћанског живота и наде. „Чекасмо", каже Епископ Николај, „и наша се очекивања испунише". Без тог ишчекивања, без ове ревносне припреме, изгубило би се дубље значење празновања Васкрса.
Свети Василије Велики: Прва беседа о [Великом] посту
1. Затрубите, каже се, у новомесечје трубом, у благознаменити дан празника вашег (Пс.80,4). Ето пророчке заповести. Међутим, гласније од сваке трубе и разговетније од сваке музичке справе, нама на долазећи дан празника указује оно што читамо. Наиме, за благодат постова ми смо дознали од Исаије, који је одбацио јудејски начин поста и показао нам истински пост: Не постите у суђењима и свађи... него разрешите све окове неправде (уп.Ис.58,4; 6). И Господ каже: [А кад постите] не будите суморни...Него намажи главу своју и лице своје умиј (Мт.6,1617). Владајмо се,дакле, као што смо научени. Немојмо се показивати суморни удане [Великог поста] који долазе. Напротив, сусретнимо их светлог лица, како и доликује светима.
Владикa Атанасијe: Са Апостолом Павлом кроз живот
Епархија захумско-херцеговачке и ЦО Требиње организује циклус предавања Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Г. Атанасија на тему Са Апостолом Павлом кроз живот.
Циклус предавања Владике Атанасија трајаће до почетка Великог поста. Тонски записи са предавања налазе се на интернет презентацији Епархије захумско-херцеговачке.
