Вести са Косова и Метохије

Опљачкана црква у Великом Ропотову

Пола сата после поноћи између 9. и 10. априла 2022. године непознате особе су провалиле и извршиле тешку краћу у цркви Светих архангела Михаила и Гаврила у Великом Ропотову.

Да се не заборави!

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у Парохијском дому храма Светог Саве 17. марта 2022. године отворена је изложба радова студената Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију под називом „Да се не заборави“.

Изложбу је отворио Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, док је о изложеним радовима говорио в.д. директора Високе школе Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију јереј Дарко Стојановић. Испред организатора изложбе посетиоцима се обратила продекан Јелена Хинић. Отварању изложбе присуствовао је и протосинђел Нектарије (Ђурић), главни секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве.

У Грачаници обележено 18 година од Погрома Срба на Косову и Метохији

-Наше страдање и обнова сведоче да нас никакво насиље и претње не могу натерати да наслеђено оставимо и препустимо онима који нису имали поштовања ни према светињи Часног крста, као ни према иконама и гробовима покојника, поручио је владика Теодосије.

Годишњица погрома српског народа на Косову и Метохији обележена је парастосом којуи је у манастиру Грачаници служио Пресвећени Епископ рашко-призренски г. Теодосије у молитвеном присуству чланова породица невино пострадалих жртава, директора Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије др Петра Петковића, представника локалне самоуправе и верног народа.

Да се не заборави!

Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију приређује, са благословом Патријарха српског г. Порфирија, изложбу ,,Да се не заборави“ у сећање на Погром 2004. године над српским народом на Косову и Метохији.

У Парохијском дому храма Светог Саве на Врачару у 18 часова биће отворена изложба радова студената Академије Српске Православне Цркве за уметности и рестаурацију, под менторством професора: Јелене Хинић(иконопис) Владимира Карановића (живопис), Жељка Комосара (калиграфија), Маре Ђуровић (фреска), Иве Таталовић (цртежи живописа), Миодрага Милутиновића (цртање иконе), Немање Комненовића (конзерваторско-рестаураторски рад на просторима Косова и Метохије).

Годишњица Мартовског погрома на Косову и Метохији

Материјали о Мартовском погрому са сајта Владе Републике Србије:

Овде можете преузети и поглавља књиге Мартовски погром на Косову и Метохији коју су 2004. године издали Министарство културе Владе Републике Србије и Музеј у Приштини (са измештеним седиштем):

Навршава се 17 година од када jе са Kосова и Mетохиjе у рушилачким нападима албанских екстремиста протерано 4.012 Срба, а већина њих се до данас ниjе вратила у своjе домове.

У таласу насиља на Kосову и Mетохиjи тада jе убиjено 19 особа, од коjих осам Срба, док jе 11 Aлбанаца страдало у обрачуну са припадницима међународних снага безбедности. Повређено jе наjмање 170 Срба, као и десетине припадника међународних снага коjи су се сукобили с локалним Aлбанцима штитећи Србе и њихову имовину. Порушено jе око 800 српских кућа и запаљено 35 верских обjеката, укључуjући 18 споменика културе, међу коjима и црква Богородице Љевишке у Призрену.

Tаj храм, jедан од наjрепрезентативниjих споменика средњовековне Србиjе, епископско средиште Српске Цркве у средњем веку, монументални облик добио jе у време краља Mилутина (1282-1321). Црква jе унеколико обновљена, прва Литургиjа у њоj служена jе шест година касниjе, али трагови девастациjе и пожара нису отклоњени. Tо здање jе 2006. стављено на листу споменика под заштитом УНEСKO-а.

Екстремисти су се посебно обрушили на српске православне светиње. Уништено је 35 цркава и манастира, а у овим незапамћеним вандалским актима, од којих су неки преношени уживо на локалним косовским телевизијама (као на пример у Подујеву) заувек су уништене бројне иконе и непокретна културна добра која су вековима преживели османску окупацију и светске ратове. Седамнаести март 2004. године посебно је болно погодио српски народ и његову Цркву због тога што се све ово догодило не у време ратног хаоса, већ у присуству више хиљада припадника међународних мировних снага КФОР-а, Косовске полиције и УНМИК-а од којих нико није јавно преузео одговорност за бројне пропусте.

Mартовске догађаjе на Kосову и Метохији осудили су Савет безбедности УН, као и Eвропска униjа, а Парламентарна скупштина Савета Eвропе jе 29. априла 2004. донела резолуциjу.