Виктор Михаилов: Покидај ланац зависности

Ка­ко да осло­бо­ди­мо ум и те­ло од сва­ке за­ви­сно­сти уз по­моћ пра­во­славне ве­ре - Манастир Подмаине, 2008.

Уредник: Игуман Бенедикт (Јовановић)

Превод са енглеског: Милена Тејлор

Ово ни­је ду­хов­на књи­га. То је књи­га за са­мо­по­моћ са по­да­ци­ма и на­во­ди­ма ко­ји су пре­у­зе­ти из пра­во­слав­них ду­хов­них књи­га. Све­ти­те­љи, на­дах­ну­ти и ру­ко­во­ђе­ни Бо­гом, на­пи­са­ли су пра­ве ду­хов­не књи­ге и оне су до­при­не­ле да и овај смер­ни труд из­ра­сте у књи­гу. Њу је на­пи­сао гре­шник ко­ји је сле­дио њи­хов са­вет. С об­зи­ром на то да од Бо­га до­ла­зи све што нам по­ма­же да по­бе­ди­мо грех и стра­сти, он­да је и ова књи­га, кроз по­ме­ну­те све­ти­те­ље, на­дах­ну­та и ру­ко­во­ђе­на Бо­гом.

Аутор ове књи­ге ни­је до­сти­гао бла­же­но „бе­стра­сно ста­ње" ко­је има­ју Све­ти, већ је са­мо на­у­чио ка­ко да се уз­др­жи од стра­сних де­ла, од­но­сно да се од­вик­не и осло­бо­ди за­ви­сно­сти. То „бе­стра­сно ста­ње" пред­ста­вља ви­ши сте­пен, и оно је из­ван обла­сти ове књи­ге. Ме­ђу­тим, по­сто­је дру­ге књи­ге ко­је су на­пи­са­ли све­ти­те­љи, и оне нас мо­гу во­ди­ти ка том ви­шем сте­пе­ну. „Бе­стра­сно ста­ње" при­па­да они­ма ко­ји љу­бе Го­спо­да Ису­са Хри­ста ви­ше од чи­та­ве тво­ре­ви­не. Ве­ћи­на љу­ди ко­је ће Бог при­ми­ти по­ста­ће пот­пу­но бе­стра­сни тек та­мо, на не­бу. Све­ти­те­љи, ко­ји су до­сти­гли ста­ње бе­стра­шћа док су још жи­ве­ли у фи­зич­ком све­ту, во­ди­ли су и још увек во­де дру­ге ка том ви­шем сте­пе­ну. Све­ти Јо­ван Ле­ствич­ник ка­же: „Ни­је мо­гу­ће да сви до­стиг­ну бе­стра­шће, али је мо­гу­ће да се сви спа­су и по­ми­ре са Бо­гом." То је од­лич­на вест за нас гре­шни­ке!

Аутор је ко­ри­стио ме­то­де на­ве­де­не у овој књи­зи да би се од­ви­као од шест вр­ста за­ви­сно­сти и ло­ших на­ви­ка. До сво­је се­дам­на­е­сте го­ди­не упра­жња­вао је њих пет. Ше­сту за­ви­сност сте­као је до два­де­се­те го­ди­не.

Аутор ни­је био је­дан од оних ко­ји су по­се­ћи­ва­ли цр­кву, чи­та­ли Све­то Пи­смо или се сва­ко­днев­но мо­ли­ли (мо­лио се са­мо у крај­њој ну­жди). Од­ра­стао је у до­ма­ћин­ству без Би­бли­је, мо­ли­тве­ни­ка, или би­ло ког дру­гог пи­са­ног хри­шћан­ског ма­те­ри­ја­ла. Бо­гу хва­ла да је у го­то­во сва­кој со­би би­ла бар по јед­на ико­на. Док је бо­ра­вио у пра­во­слав­ном деч­јем кам­пу, ка­да му је би­ло че­тр­на­ест го­ди­на, ре­че­но му је да тре­ба да ис­по­ве­ди сво­је гре­хе све­ште­ни­ку, а на­кон чи­та­ња пра­во­слав­них ча­со­пи­са и јед­не пра­во­слав­не књигe, ка­да му је би­ло три­де­сет го­ди­на, од­лу­чио је да се по дру­ги пут ис­по­ве­ди. Ни­је мо­гао да пре­ста­не ни са јед­ном од сво­јих за­ви­сно­сти и ло­ших на­ви­ка све док се ни­је ла­тио ду­хов­ног оруж­ја - ис­по­ве­сти и ду­хов­ног чи­та­ња, као и дру­гих сред­ста­ва ко­ја су на­ве­де­на у овој књи­зи. Он ви­ше не жу­ди за 'ослон­ци­ма' ко­је је 1999. пре­стао да ко­ри­сти (по дру­ги пут), јер на­ста­вља да ко­ри­сти ду­хов­но оруж­је ко­је нам је Бог дао. Оно, без ика­квих штет­них по­сле­ди­ца, за­ме­њу­је сва­ку по­др­шку или уте­ху ко­ју су му за­ви­сно­сти и ло­ше на­ви­ке пру­жа­ле. Оно омо­гу­ћа­ва сви­ма на­ма при­ступ ка на­шем Твор­цу, Ко­ји нам да­је мно­го ви­ше.

Не тре­ба да бри­неш да ли имаш мно­го ве­ре на по­чет­ку. Да си имао та­кву ве­ру, до са­да би већ пре­стао са за­ви­сно­сти­ма/(ло­шим) на­ви­ка­ма. Чи­ни де­ла ве­ре ко­ја се на­во­де у овој књи­зи и ауто­мат­ски ћеш сте­ћи „ве­ру кроз де­ла". Бог по­јед­но­ста­вљу­је све оно што би из­гле­да­ло сло­же­ни­је у не­чи­јој при­чи или уве­ра­ва­њу.

Ова књи­га је упу­ће­на оним чла­но­ви­ма Пра­во­слав­не Цр­кве ко­ји хо­ће да по­бе­де за­ви­сно­сти као што су пу­ше­ње, зло­у­по­тре­ба ал­ко­хо­ла, и би­ло ко­ја дру­га зло­у­по­тре­ба нар­ко­ти­ка, као и за­ви­снич­ко по­на­ша­ње, као што су коц­ка­ње, по­ре­ме­ћа­ји у ис­хра­ни, ис­по­ља­ва­ње ло­шег рас­по­ло­же­ња, оп­се­сив­но-ком­пул­сив­ни по­ре­ме­ћа­ји, не­ки пси­хо­ло­шки по­ре­ме­ћа­ји у по­на­ша­њу и све оста­ле ло­ше на­ви­ке. Они мо­гу из­ву­ћи нај­ви­ше из ове књи­ге јер има­ју на рас­по­ла­га­њу ду­хов­но оруж­је и ме­то­де ко­је су опи­са­не у њој. То не зна­чи да чла­но­ви дру­гих истин­ских хри­шћан­ских де­но­ми­на­ци­ја не­ће има­ти ко­ри­сти од по­у­ка у овој књи­зи, а ате­и­сти и аг­но­сти­ци нај­пре би мо­ра­ли да по­ве­ру­ју да би из­ву­кли ко­рист из тек­ста. Дру­го по­гла­вље са­др­жи део на­ме­њен упра­во њи­ма.

У тек­сту се че­сто и обим­но ко­ри­сте на­во­ди из Све­тог Пи­сма јер се прет­по­ста­вља да ве­ћи­на циљ­них чи­та­ла­ца ни­је ни­ка­да про­чи­та­ла Но­ви За­вет (дру­ги део Све­тог Пи­сма ко­ји са­др­жи жи­вот Ису­са Хри­ста). На­во­ди ни­су са­мо са­др­жа­ни да би по­твр­ди­ли и по­ја­ча­ли ис­ка­зе већ и да би чи­та­о­цу да­ли ма­ли пре­ду­кус уну­тра­шње це­леб­не мо­ћи ко­ја до­ла­зи од Ре­чи Бож­је. Не­ки на­во­ди су ко­ри­шће­ни ви­ше не­го је­дан­пут због њи­хо­вог ви­ше­стру­ког зна­че­ња у окви­ру јед­не све­о­бу­хват­не по­ру­ке. То је за­то што су на­пи­са­ни Ду­хом Све­тим.

Ова књи­га ни­ка­ко не ис­цр­пљу­је те­му, већ слу­жи, из­ме­ђу оста­лог, као по­у­ка о (ду­хов­ном) оруж­ју и так­ти­ци ко­ји се ко­ри­сте у са­вла­ђи­ва­њу за­ви­сно­сти и ло­ших на­ви­ка. Књи­га да­је прак­тич­но упут­ство чи­та­о­цу ка­ко да успе­шно по­бе­ди за­ви­сност. У њој је оби­ман ма­те­ри­јал за ствар­но „пре­ки­да­ње лан­ца за­ви­сно­сти" и да­љи (ду­хов­ни) на­пре­дак. Ко же­ли да по­ве­ћа сво­је мо­гућ­но­сти да уђе у Цар­ство не­бе­ско, тре­ба да се по­са­ве­ту­је и чи­та дру­ге пра­во­слав­не књи­ге. Има­ју­ћи то на уму, аутор je че­сто ко­ри­стио обим­не ци­та­те не са­мо из Све­тог Пи­сма не­го и из дру­гих по­уч­них књи­га. Де­ли­мич­ни раз­лог за то је­сте же­ља да чи­та­лац „оку­си" са­др­жај раз­ли­чи­тих пра­во­слав­них књи­га, ка­ко би ка­сни­је од­лу­чио ко­је би од њих иза­брао и на­ба­вио. Аре­на, јед­на од књи­га ко­ја се ци­ти­ра у де­ве­том и де­се­том по­гла­вљу, да­је ја­сан са­вет о из­бо­ру од­го­ва­ра­ју­ћег шти­ва у ци­љу ду­хов­не по­у­ке.

Да­вид је био фи­зич­ки на­о­ру­жан са­мо праћ­ком и ка­мен­чи­ћи­ма ка­да је по­гу­био ди­ва, Го­ли­ја­та Гат­ског. Но ду­хов­но је био на­о­ру­жан ве­ром у Све­сил­ног Го­спо­да Бо­га, ко­ји је све­мо­гућ и не­по­бе­див! Бу­ду­ћи да су циљ­ни чи­та­о­ци чла­но­ви пра­во­слав­не ве­ре, ве­и­на по­у­ка ће би­ти упу­ће­на пр­вен­стве­но њи­ма.

С об­зи­ром на то да си кр­штен у Све­тој Цр­кви Бож­јој и да си се као та­кав (на кр­ште­њу) од­ре­као са­та­не и ње­го­вих при­ста­ли­ца, оп­ште при­зна­те ме­то­де по­бе­ђи­ва­ња „ло­ших на­ви­ка" има­ју ма­ње шан­се за успех. Раз­лог ле­жи у то­ме што се бо­риш про­тив сво­јих те­ле­сних сла­бо­сти, лу­кав­ства сво­га ума, ути­ца­ја све­та и, осим то­га, свог не­при­ја­те­ља, ђа­во­ла. Он нас мр­зи мно­го ви­ше не­го дру­ге ко­ји су га се „од­ре­кли" и за­то во­ди же­сток рат про­тив нас.

Ако при­хва­тиш ду­хов­но оруж­је ко­је ти ну­ди Бог, би­ћеш успе­шан са­мо до­тле док га не од­ло­жиш. Од­ла­га­ње оруж­ја то­ком фи­зич­ке бор­бе је­сте знак по­ра­за. Та­ко је и у ду­хов­ном ра­ту

Аутор