Отето - проклето

Владика Фотије, Епископ Епархије далматинске, о враћању национализоване имовине Српске Православне Цркве

У Задру, Шибенику и Сплиту потражујемо различите црквене објекте од станова па до читавих зграда. То што се догађа с црквом и манастиром свете Параскеве Венеранде на Хвару за нас је нешто нечувено и неспојиво с хришћанском традицијом ове државе.

Када је у питању враћање црквене имовине, Епархија далматинска је, по речима њеног епископа, владике Фотија, преко црквених општина и манастира уредно и у законском року, тј. 1997. године поднела захтев за враћање своје национализоване имовине.

- Ту се, нажалост, до сада није много учинило јер је процедура око повратка спора. Овде бих истакао нашу имовину у далматинским градовима Задру, Шибенику и Сплиту, где потражујемо различите црквене објекте од станова наших свештеника, па до читавих зграда - као што је зграда у којој је сада смештен шибенски радио или зграда која је као легат била донирана Српској Православној Цркви у Сплиту. Осим тога, Епархија далматинска потражује и другу имовину, посебно црквено земљиште. Овде бих споменуо манастир Драговић, коме је потопљено петсто хектара плодног земљишта изградњом хидроелектране Перуча 1954. године, а Драговић за то до сада није добио никакву надокнаду. Слично је и у манастирима Крка и Крупа, и они имају доста нерешених предмета везаних за враћање национализоване имовине.

Све према закону

Приликом недавне посете двојице председника, Иве Јосиповића и Бориса Тадића манастиру Крупи било је речи о враћању имовине СПЦ Епархији далматинској.

- Речено је да се то питање треба и мора решавати у складу с позитивним законима Републике Хрватске, као и законима Европске уније. Познато је да је у свим демократским земљама власништво нешто неотуђиво и спада у домен основних људских и верских права. Проблем враћања имовине мора се и овде решавати у складу с европским законима. Европски закони не признају никакво бесправно, нити насилно одузимање имовине. У ту категорију свакако спада и имовина која је одузета у време тоталитарне комунистичке владавине на овим просторима.

Какав је ваш став о процедури око враћања манастира на Хвару?

- Што се тиче манастира свете Параскеве (Венеранде) на Хвару, тај предмет је тек покренут. Црквена општина Сплит упутила је захтев да се тај манастир и заштићени споменик културе из шеснаестог века врати у наше власништво, јер је након одласка Грка с ових простора он припао православним Србима. То није усамљен случај. Таквих је случајева било и у другим далматинским градовима. Посебно нам је жао што је данас, колико чујемо, тај верски објект, тј. црква и манастир свете Параскеве Венеранде претворен у дискоклуб. То је за нас нешто нечувено и неспојиво с хришћанском традицијом ове државе, те се надамо да ће у заштиту Венеранде устати све културне и духовне институције како би се спречила даља профанизација овог објекта.

И на другим отоцима, попут Виса, било је богомоља СПЦ.

- Тачно је да је СПЦ имао на Вису цркву светога Саве, која је подигнута 1933. године, али је, нажалост, у време богоборног комунистичког система та црква, морала бити уклоњена с Виса. Има још пуно ствари које бисмо овде могли споменути, али нека те предмете воде надлежне државне институције и дај, Боже, да се они решавају према позитивним законима Републике Хрватске.

Јосиповићев и Тадићев језик мира и помирења

Верујете ли да је наступила права политичка клима када је реч о враћању имовине СПЦ?

- Оно што бих на крају споменуо, а сматрам веома важним, јест потреба очувања позитивне политичке климе - климе помирења, коју данас заступају председник Јосиповић и председник Тадић. Тај језик, језик мира и помирења одувек је био и језик Цркве. Унутар такве климе све државне институције могу неоптерећено радити свој посао, а један од њих је и враћање имовине СПЦ Епархије далматинске. И ово питање је провера функционисања правне државе, које се не треба користити ни у какве дневнополитичке или ксенофобичне сврхе.

Марина Јурковић, Слободна Далмација, 12.01.2011. год.

Извор: Епархија далматинска