За опстанак српског народа у Метохији
Прихватају и помажу повратнике и опстају упркос честим нападима Албанаца који каменују аутобусе, владичино возило и ударају на манастирске зидове
Деветогодишње анатемисање православља с једне стране и непрестана молитва с друге стране спустиле су на двери и на братство манастира Високи Дечани сјај који утврђује ову средњовековну светињу у нади да ће се православна паства поново окупити око моштију Светог краља.
Млада братија, предвођена владиком Теодосијем, томе се нада.
- Готово да нема мировњака било у цивилу или у униформи који опрост души није потражио поклањајући се моштима Светог Стефана Дечанског. Много смо ангажовани и на прихвату и давању помоћи повратницима. Јесте да је наша улога превасходно духовно уздизање људи, али ми такође морамо да се нађемо људима у невољи. Тешко је остати сам, слободе кретања нема и ми смо непрестано изложени ризику, али манастир ипак у последње време постаје све живљи - прича отац Сава Јањић и наводи да је возило манастира у коме се налазио игуман владика Теодосије каменовано пре неколико дана. Пре неколико недеља аутобус са ознаком Унмика такође је каменован у центру Дечана само зато што су нападачи сазнали да су путници кренули у манастир.
Упркос томе, људи све више долазе, како вели отац Сава, „враћајући веру да ће све док је Високих Дечана на просторима Метохијске котлине бити и православља".
У манастиру је тренутно 30 монаха, неколико младих људи -искушеника и неколико старих Дечанаца који су изразили жељу да остану у манастиру док се њихове куће поново не подигну. Монаси помажу повратнике на сваки могући начин, обезбеђујући им и пољопривредне машине и основне потрепштине.
- Стално их обилазимо. Носимо храну и храбримо их. Имамо Дечански хуманитарни фонд. Волели бисмо да се Срби врате и да оживи Метохијска котлина - каже јеромонах уз констатацију да братство не би опстало да није било заштитничке руке мировњака. Они су схватили значај Дечана, али и Пећке патријаршије, Грачанице, Богородице Љевишке и ови верски објекти се пажљивије чувају. Нажалост, постоји и друга страна, каже отац Сава, подсећајући на прошлогодишње гранатирање Високих Дечана.
- Ових дана биће одржано суђење Албанцу који је признао да је починио тај злочин. Видећемо како ће бити третиран тај случај и да ли ће бити адекватне казне - каже отац Сава, надајући се и да ће око 700 хектара имовине манастира бити враћено у посед братству.
То питање решаваће се годинама, јер тек треба да се донесу закони о реституцији, а да неће бити лако говори и најсвежији пример где је општинска власт у Дечанима одбила да изврши одлуку Унмика о враћању 24 хектара одузете земље.
Осим што у дуборезачким радионицама израђују иконостасе, рамове за иконе, братство је заузето чувањем стада оваца и коза, а уз помоћ Срба из повратничких села са подручја Осојана, Пећи и Клине стижу и да засеју оранице. Монаси се надају да ће Високи Дечани уз Пећку патријаршију, Девич и Богородицу Љевишку бити четири стуба на која ће се ослањати српски живаљ у Метохијској котлини.
- Без та четири стуба нити нас је било, нити ће нас бити. Све док са манастира одзвањају звона и чују се клепала, православља ће бити и неће се остварити наум силника да поору, президају и заточе оно што је вековима било православно - каже Константин Стијовић (82), коме године не сметају да у ишчекивању повратка у родни Дашиновац скине коров са манастирских зидина и покупи грање, камење и бусење којима албанска омладина, како рече, покушава да омеђи Високе Дечане. Прошле недеље је Скупштина општине Дечани одлучила да не врати манастиру имање иако за то постоји извршна одлука шефа Унмика. Шеф Унмика је извршном одлуком вратио стање манастирског катастра на ситуацију из 1999. године пошто су у међувремену, без судске пресуде и одлуке Унмика, општинске власти фалсификовале катастарске податке и из манастирског власништва избрисале скоро 50 одсто имовине. Реч је о 24 хектора раније одузете земље, које је пре ратних сукоба на Косову и Метохији Влада Србије 1997. године вратила манастиру. Манастир је званично 3. јуна затражио од општинског катастра да му изда катастарски документ, у складу са одлуком Унмика о враћању одузете земље, да би проверио да ли је та извршна одлука спроведена. Међутим, из општине је одговорено да они не признају Унмик, нити његову одлуку и да ће се о овом питању изјаснити надлежни судови.
Извор: Блиц - 13. јун 2008. - Неђељко Зејак