Хришћански свет

Аустралија: Православна заједница веома утицајна

Према подацима из 2006. године, 64 процента становника Аустралије се изјашњавају као хришћани а устав гарантује верске слободе и толеранцију. Амбасадорка Аустралије у Србији Клер Биргин објашњава да "не постоји директна подршка државе црквама, али оне имају разне повластице: не плаћају порез, њихови програми добијају одређене олакшице, али морају да се региструју као и сва друга предузећа или институције". Од хришћанских деноминација најбројнија је Римокатоличка црква којој припада четвртина верујућих Аустралијанаца. Следе Англиканска црква (18,7 одсто), Уједињена црква, Презвитеријанска и Реформирана црква, православци.

Допринос СПЦ јавној расправи о Предлогу закона о заштити података о личности

Одговарајућина позив заинтересованим институцијама нашег друштва да се укључе у плоднудебату о Предлогу закона о заштити података о личности, Центар за проучавање и употребу савремених технологија при Архиепископији београдско-карловачкој даје на увид јавности стручни извештај урађен од странесвог правног тима из области електронске приватности.

Извештај Центра на 10 страна А4 PDF формата, са конкретним решењима, изменама и допунама чланова Предлога закона, можете преузети ОВДЕ.

Не убија само пушка

Ни 10 одсто немамо што имају наши вршњаци у нормалним срединама, а већина породица у Косовском Поморављу тек преживљава и саставља крај са крајем, каже Светлана, одлична ученица гимназије

Косовска Каменица, Ропотово - Највећи део своје младости проводимо у близини своје куће и најближих. Шетње и екскурзије су незамисливе. Због страха и забринутости после проглашења независности Косова и Метохије, живот нам је још тежи него пре. Овако за наш лист говоре Ненад, Милош, Југослав, Милица, Радмила, Марија и други ученици Гимназије и Техничке школе у Косовској Каменици и Ропотову у Косовском Поморављу.

ФОТО ВЕСТ: Берба грожђа у виноградима Петропавловог манастира

У виноградима Петропавловог манастира, у којима се налази око 7000 чокота лозе, почела је овогодишња берба грожђа. Вредним монахињама у берби су помогли деца и мештани из околине манастира. Од убраног грожђа сестринство манастира производи мању количину црног и белог вина за потребе манастира, а остатак продају винарима у Требињу и на тај начин обезбеђују дeо потребних средстава за економију манастира.

ФОТОГАЛЕРИЈА

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

Опустела Србија - ни села, ни сељака

Последњих двадесет година многа насеља су нестала, на југу Србије, Старој планини и Власини. Пример Вукојевца који је избрисан са мапе ипак је невероватан

Истраживачи Географског института „Јован Цвијић" САНУ једва да стигну да званично констатују да се неко насеље на једној од три „критичне локације " у Србији угасило кад - ето нове тачке на мапи расељених места. Тако је прошлог октобра на списак села без сељака стављена тачка после шеснаестог имена, али у међувремену је и Смилов Лаз недалеко од Новог Пазара остао без последњег становника, па је и то име недавно стављено међу насеља којих нема више.

Градско становништво двоструко брже стари

Данашњи градови Србије своју бољу демографску виталност у односу на села дугују „увозу" становништва у најбољим репродуктивним годинама из околних села

Иако су наша села и даље демографски старија од градова, као резултат деценијских сталних миграција, процес демографског старења у урбаним срединама много је бржи. Када се упореде урбана подручја и сеоске средине долази се до закључка да је градска популација Србије старила двоструко брже од сеоске, при чему је процес текао веома сличним темпом и у Војводини и у централној Србији. Другим речима, чак је у више од 85 одсто општина градско становништво старило бржим темпом од сеоског, каже др Владимир Никитовић из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука.