Константинова година

Духовни бисер Колубаре

Прилозима верника и добротвора, уз помоћ града и државе, окончано уређење порте Храма Васкрсења Господњег. Двориште богомоље, површине 1.400 квадратних метара, поплочано првокласним гранитом из Љига

Црква Васкрсења Господњег у граду на Колубари, други по величини после Храма Светог Саве у Београду, заблистао је пуним сјајем. Завршени су радови на уређењу 1.400 квадратних метара порте, који су трајали током лета и за које је, из Националног инвестиционог плана, издвојено 25 милиона динара, а из буџета града 3,6 милиона.

Саопштење за јавност Друге епископске конференције Океаније

Чланови друге Епископске Конференције свих канонских православних Епископа Океаније са радошћу су дочекали још једну прилику да се састану у Сиднеју, 16. и 17. октобра 2011. године, под председавањем, ex officio, Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Стилијана.

Конференција је отворена молитвом у седишту Грчке православне архиепископије у Редферну.

Присутни су били: Његово Високопреосвештенство Архиепископ Стилијан (Васељенска Патријаршија - Аустралија), Његово Високопреосвештенство Митрополит Павле (Антиохијска Патријаршија), Његово Преосвештенство Владика Иринеј (Српска Православна Црква), Његово Преосвештенство Епископ Михаил (Румунска Православна Црква), Његово Високопреосвештенство Митрополит Амфилохије (Васељенска Патријаршија - Нови Зеланд), Његово Преосвештенство Епископ Језекиљ (Викарни Епископ), Његово Преосвештенство Епископ Серафим (Викарни Епископ), Његово Преосвештенство Епископ Никандрос (Викарни Епископ), Његово Преосвештенство Епископ Јаковос (Викарни Епископ), Високопречасни протојереј-ставрофор Михаило Протопопов (представник Његовог Високопреосвештенства Митрополита Илариона из Руске Православне Цркве, чије поздравно писмо је прочитао отац Михаило) и Пречасни јереј Мајкл Смолинец (представник Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Јоанa парнасоуског из Украјинске Православне Цркве у Дијаспори - под васељенском патријаршијом).

Др Радивоје Радић: О значају Миланског едикта и рада Светих Ћирила и Методија

Професор др Радивоје Радић, византолог, одржао је интересантно предавање у Свечаној сали Земунске гимназије, у оквиру циклуса трибина „Школа за другог“ које се у гимназији одржавају у сарадњи са манастиром св. Архангела Гаврила у Земуну.

Предавање „О значају Миланског едикта и рада св. Ћирила и Методија“, за слушаоце Радија Слово љубве забележила је Марина Марић.

У Загребу освећен Крст за капелу Светог Саве

Крст подигнут на капелу Светог Саве у навечерје великог јубилеја, 1700 година Миланског едикта, сведочанство је да смо сви под заштитом тог моћног знамења и да смо хришћани. То је велика духовна част, радост али и обавеза.

У четвртак, 14. јула 2011. године, у манастиру Свете Петке у Загребу одржана је редовна Eпископска конференција Српске Православне Цркве у Хрватској. У њеном раду учествовали су: Mитрополит загребачко-љубљански Јован и Епископи: осечкопољски и барањски Лукијан, славонски Сава, далматински Фотије и горњокарловачки Герасим, а расправљало се о актуелним стварима из живота наше свете Цркве у Хрватској.

Од данас Београђанин

Патријарх српски господин Иринеј данас постаје становник Београда. Иако је дотадашњи нишки владика на чело Српске православне цркве изабран још 22. јануара 2010, пуних годину и по дана истовремено је обављао и дужност администратора Епархије нишке и највише времена проводио у Нишу. Данас ће у Саборном храму у Нишу свечаним чином за новог епископа нишког бити устоличен др Јован Пурић, досадашњи настојатељ манастира Острог. Патријарха смо јуче пре подне затекли у његовом досадашњем кабинету у Епархијском двору у Нишу у паковању личних ствари, књига и, како нам је рекао, незаборавних успомена на град у којем је провео скоро 36 година.

Низ нових открића у Виминацијуму

Ископавање амфитеатра у Виминацијуму, легијском логору код Костолца, ових дана је донело велико изненађење археолозима: на зидовима су открили фреске. Неколико стотина метара даље, мајстори завршавају градњу Научноистраживачког центра, у којем су већ постављене у бронзи изливене главе шест римских императора (од укупно 18 рођених на тлу данашње Србије), припремљене за велику изложбу 2013. године.