Култура

„Икона у 21. веку“ - Галерија Прогрес, од 19. до 31. маја 2008.

По благослову Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, Хришћански културни центар организује изложбу икона савремених иконописаца под називом „Икона у 21. веку" у галерији Прогрес у Београду (Кнез Михајлова 27). Изложба ће трајати од 19. до 31. маја 2008. године.

У Краснојарску ће 16. маја бити обележена 110. годишњица рођења Десанке Максимовић

У Краснојарску ће 16. маја бити обележена 110. годишњица рођења Десанке Максимовић, најавио је у изјави Тањугу публициста, преводилац српске књижевности и магистар филологије Сергеј Шчеглов, чија је нова књига о српској песникињи у том граду представљена почетком маја.

У књизи "Оставићу вам једино речи" аутор, чија је магистарска дисертација била посвећена Десанки Максимовић (1898-1993), уводи читаоца у свет српске поезије и уметничке културе, нераскидиво повезаних у 20. веку са историјом руске емиграције у Југославији.

Уз друге стихове, у књизи је објављен и превод песме митрополита црногорско-приморског Амфилохија (Радовића) посвећен Десанки Максимовић и сећање на песникињу Миодрага Павловића, Стевана Раичковића, Душке Врховац, Слободана Ракитића и других.

“Свевиђе” – часопис посвећен животу Цркве и њеног верног народа

У црквеној гостионици Пасха у Никшићу, 11. маја 2008. године, у оквиру „Дана Светог Василија Острошког" представљен часопис „Свевиђе", лист Епархије будимљанско-никшићке

У представљању „Свевиђa", који са благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, излази већ шест година, учествовао је јереј Миодраг Тодоровић. Он је говорећи о значају излажења овог и сличних листова, посвећених вјеронауци, хришћанској култури и животу Цркве, казао да је мисија „Свевиђа" у томе што представља наставак Литургије и сабрања кроз писану ријеч.

Црква Рођења Св. Јована Крститеља, Радован Пилиповић, Београд 2008.

Приповест о цркви Светог Јована Крститеља на Централном гробљу у Београду извире из савремене прошлости Православне Цркве у нашем главном граду. Историја овог храма је кратка, како је већ више пута наглашавано, али није недостојна приповедања нити описивања.

Храм Св. Јована Крститеља родио се из нарочитог места у хришћанском предању. Прве хришћанске богомоље настајале су на гробљима, на местима вечног починка хиљада душа које су, у различитој мери, биле у заједници са Богом. Право на гробља је једно од ретких права која је римска држава поштовала и која није ускраћивала хришћанима које је прогонила.

Смрт је за истинског хришћанина једина земаљска стварност са којом се ваља изборити и коју треба победити. Тако је и црква Св. Јована Крститеља настала из тежње за победом над секуларизованим и песимистичним схватањем смрти.

Архитектонска историја цркве која се данас налази у урбаном делу Београда отпочела је од једне просторије у обичној световној згради на Централном гробљу. Њена повест је запала у време које је по владајућој идеологији и друштвеном расположењу, најблаже речено, било суревњиво према Српској православној цркви. Но баш због тога, на примеру овог парохијског храма осећа се животворност речи нашег Господа да ће сазидати Цркву своју и да је ни врата пакла неће надвладати. Умешност, сталоженост и завидна тактичност патријарха српског Германа (1958-1990) освојиле су зграду испрва предвиђену за сахрањивање и испраћај покојника разних вера и идеологија. Од једне просторијице намењене православнима за испраћање на онај свет, читава зграда, иако није била првобитно сазидана са култном наменом, прешла је мало-помало у власништво Српске православне цркве и постала права и достојна богомоља.

Слово живог језика

На програму манифестације „Дани Светог Василија Острошког" вечерас, на празник Светог великомученика Георгија, одражана је промоција часописа „Слово", гласила групе професора српског језика и књижевности из Никшића, који су својевремено остали без посла не пристајући на преименовање у тзв. матерњи, односно црногорски језик

Публику у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког поздравио је јереј Слободан Јокић, старјешина Саборног храма Светог Василија Острошког, који је казао да се у оквиру ове традиционалне манифестација, која се по дванаести пут одражава у славу и част заштитника Саборне цркве и овог града, већ пет година, промовише часопис за одбрану српског језика. По ријечима свештеника Јокића данас многи у Црној Гори желе да сатру и избришу име српског језика, али је оно дубоко усађено и укоријењено у бићу овог народа и неће изаћи из његовог памћења, јер је то дало и омогућило Васкрсење Христово. У представљању „Слова" учествовао је проф. др Радмило Маројевић, истакавши, између осталог, да ово гласило обједињава све оно што треба да има један часопис посвећен србистици.

Свети Григорије Ниски: О Светој Тројици и Божанству Светога Духа

НОВО ИЗДАЊЕ ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

Евстатију

Пролог

Служењу људском роду сте посвећени сви ви који проучавате медицину: и сматрам да би онај ко је, од свих осталих озбиљних животних путева, изабрао ову науку којом се ви бавите, правилно расудио кад би рекао, да се од живота, те највеће драгоцености, треба клонити, уколико је он лишен здравља и сваке стваралачке енергије. Али, у вашем случају, ова наука у значајној мери има двоструку корист; ви сопственим снагама проширујете границе њене човечности, будући да не ограничавате своју вештину само на људско тело, већ се бавите и лечењем душевних недуга. Ово мишљење нисам формирао само на основу гласина, већ ми о томе казује властито искуство; како у многим другим, тако и у овом случају, у овој невероватној пакости наших непријатеља, које си тако вешто растерао, када су се попут неке злураде поплаве сручили на наш живот, одагнавајући и ово страшно запаљење нашег срца топлом купком благих речи. Ваистину сматрах исправним да у време ових непрекидних и различитих насртаја наших непријатеља, ћутим и мирно примам њихове нападе, те да се противим оним људима наоружаним неистинама - тим најубитачнијим оружјем, које понекад упркос очигледној истини, ипак истера своје. Али, ти си учинио добро дело и захтевао од мене да не издам истину, већ да разобличим клеветнике, да не би, услед тријумфа лажи над истином, многи били рањени.