Догађаји (концерти, изложбе)

Великогоспојинско вече у Крагујевцу

Најлепши део Госпојинских свечаности било је црквено-народно славље, које је организовано уз свесрдну помоћ града Крагујевца, у вечерњим сатима у Књажевско –српском театру, на сам дан празника.

Највећа од свих идеја

Credo – Christianisierung Europas im Mittelalter“ – „Вјерују – христијанизација Европе у средњем веку“. Велика изложба о христијанизацији Европе у средњем веку у Падерборну од 26. јула до 3. новембра

Како је Европа христијанизована? Шта ми знамо о религиозним представама људи који су први пут доспели у додир са хришћанским исповедањем вере? У јубиларној години, поводом 1700-годишњице Миланског едикта, изложба у Падерборну је као омаж том епохалном обрту у историји човечанства, посвећена теми ширењa хришћанства у Европи. У Падерборну је ова грандиозна изложба са документарном акрибијом и дидактичко-просветитељском амбицијом смештена у три простора – у „Дијецезалном музеју“, у  „Музеју на Кајзерплацу“ и у „Градској галерији“. Штедрим избором експоната она захвата у вишеструке области уметничког и културно-историјског предања средњовековне Европе.  Конципирана је у три велика тематска блока. Први, назван Lux mundi, приказује ширење хришћанства од антике у Дијецезалном музеју. Под насловом in hoc signo, изложба на Кајзерплацу приказује мирољубив и освајачки мисионирски рад. Последњи одсек изложбе насловљен Quo vadis? приказује пријем и плодове христијанизације положене у шири контекст, као и одражене у политичком огледалу времена.

Нова поставка у Музеју Вука и Доситеја

Вукова кћер Мина 1894. године завештала је сву очеву оставину Краљевини Србији. Слике, личне и породичне предмете и књиге из личне библиотеке на чување је добио Народни музеј. Вуков музеј чинио је део Народног музеја од краја XIX века и био део поставке у тадашњој згради Музеја на Студентском тргу, изложен у две собе. Спомен-соба Вука Караџића допуњена културним добрима која сведоче о Доситеју Обрадовићу, одлуком Владе НР Србије, 28. фебруара 1949. године, постаје самостална установа. Музеј Вука и Доситеја усељен је у тек обновљену зграду, која је првобитно била намењена Школском музеју. Ово здање, у којем је једно време радила и Велика школа, проглашено је за споменик културе од изузетног значаја. Од јуна месеца 1979. године Музеј Вука и Доситеја поново је у саставу Народног музеја из којег је и поникао.

Његош је узорна норма српског културно-историјског “постојанства“

Поводом 200 година од рођења најзначајнијег српског пјесника Петра II Петровића Његоша у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу 24. августа 2013. године одржан Округли сто под насловом “Његош данас“

Учеснике симпосиона: Његово Преосвештенство Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, познатог оријенталисту и дипломату проф. др Дарка Танасковића, професоре Београдског универзитета др Мила Ломпара и др Часлава Копривицу, доц. др Горана Радоњића са Универзитета Црне Горе, као и бројну публику, у име организатора - Голијског сабора културе, поздравио је доц. др Душан Крцуновић. Подсјетивши на научне скупове које су, у циљу очувања националног памћења, претходних година уприличене у организацији Голијског сабора културе: “160 година Горског вијенца“, “Ћирилица: хлеб наш насушни“, “Светородна лоза Немањића“, “Свети Сава и светосавље“, “Балкански ратови и српско питање“ Крцуновић је истакао да је “данашњи Сабор посвећен обиљежавању оног дана у ком је из наднебеског Божијег огњишта, из ковачнице бића, излетјела Његошева искра“.

Шта се чује под Божур планином

На празник Успења Пресвете Богородице манастир Подмаине ће поводом свог престоног празника организовати концерт Светлане Стевић, пјевачице српске предањске музике. Наступ насловљен Пој и разговор: Шта се чује под Божур планином почеће у 20 сати у порти манастира Подмаине.

135 година Војног музеја