Музика

Осми међународни православни фестивал у Бугарској

У бугарском граду Поморје, који се налази на Црном мору, ових дана се одржава осми по реду православни духовни фестивал на којем учествују хорови из Русије, Украјине, Румуније, Србије, Молдавије, Белорусије и Бугарске.

Своја умећа приказаће црквени хорови који редовно учествују на православним богослужењима, хорови које сачињавају свештеници, као и мешовити хорови или вокални ансамбли.

Четврта међународна конференција о Православној црквеној музици

Четврта међународна конференција о Православној црквеној музици завршила се у петак 10. јуна 2011. године овде, на Богословском факултету Универзитета у Источној Финској. Конференција, чији је домаћин Међународно удружење за Православну црквену музику (ISOCM), представила је учеснике из двадесет различитих земаља са радовима на општу тему конференције "Јединство и разноликост у православној музици: теорија и пракса".

Смотра хорова Епархије бачке у Сомбору

На празник Светог цара Константина и царице Јелене, 3. јуна 2011. године, Црквени хор Свeтих Цара Константина и Царице Јелене из Сомбора прославио је своју крсну славу на светој Литургии којом је началствовао презвитер Бранислав Шијачић. После благосиљања славског колача и жита за нову куму славе изабрана је госпођа Вида Сотин.

Концерт државног симфонијског оркестра Нова Русија

Концерт државног симфонијског оркестра "Нова Русија" и виолинисткиње Алене Бајеве, биће одржан 14. јуна у Великој дворани Сава центра у Београду, поводом обележавања Дана Русије. Оркестар ће на концерту, под вођством диригента Јурија Башмета, извести Увертиру-фантазију Ромео и Јулија Чајковског, Свиту из балета Ромео и Јулија Прокофјева, Концерт за виолину и оркестар и Свечану увертиру Шостаковича.

Духовно благо српског хорског звука

У Београду није могуће често чути разумевање поетског текста у извођењу хорских дела српских аутора. Свакако да изводити композиције у оригиналу писане за богослужење захтева познавање основних богословских сазнања, а која се усвајају једино литургијским учешћем. Исто тако, за изведбу композиција световног карактера уз анализу нотног материјала потребно је и тумачење текста као естетске чињенице. Мокрањац је својом генијалношћу, управо определивши се за хорску обраду и богослужбених и световних композиција, препознао и активирао једну од суштинских особености српског народа - саборност. Хорски израз, као заједнички израз једног колектива, усваја међусобне разлике истовремено их обједињујући у јединствени израз. Управо је ово начин којим се остварује саборност српског народа, било сабрањима на богослужењима, било учешћем у генези народног стваралаштва.