Нове књиге

Оци и учитељи Цркве: Григорије Чудотворац, Иполит Римски, Кипријан Картагински

Оци и учитељи Цркве: Григорије Чудотворац, Иполит Римски, Кипријан Картагински, антологија, том III, с руског превео Миливој Р. Мијатов, Хришћанска мисао, Нови Сад 2007, стр. 300.

Вредни протојереј Миливој Мијатов приљежно преводи дела Светих отаца и учитеља Цркве која до сада нисмо имали на српском језику. Овога пута он се предузео превода извода дела наведених Светих отаца,  како их је припремио за штампу јеромонах Иларион (Алфејев), данашњи Митрополит волоколамски, и објавио у Москви 1996. г. с биографским и библиографским предговорима свакоме од њих.

Св. Григорије Чудотворац (рођ. око 213) био  је Епископ неокесаријски, као први хришћански Епископ у родном граду, и на трону је провео око тридесет година. Кад је постао Епископ, у том граду је било свега седамнаест хришћана, а у време његовог престављења у истом граду је остало свега седамнаест пагана. Светитељ је учествовао у раду Антиохијског сабора 265. г., а упокојио се у време владавине цара Аурелијана (270-275). Посмртна слава светог Григорија Чудотворца распростирала се далеко изван предела Неокесарије: у четвртом веку су велики Кападокијци сматрали да је управо он оснивач Кападокијске Цркве. Свети Григорије Нисијски је написао Похвално слово у његову част.

Др Дарко Taнaскoвић: Бeлeзи врeмeнa

У Mузejу Хeрцeгoвинe у Tрeбињу прoмoвисaнa je књигa „Бeлeзи врeмeнa“ ислaмoлoгa и диплoмaтe Дaркa Taнaскoвићa, кoja прeдстaвљa сaбрaнe тeкстoвe oбjaвљивaнe у нeдjeљнику „Пeчaт“ и oстaлим чaсoписимa у пoсљeдњих нeкoликo гoдинa.

Њeгoвo прeoсвeштeнствo влaдикa зaхумскo-хeрцeгoвaчки и примoрски Григoриje истaкao je синoћ дa je риjeч o врхунскoм интeлeктуaлцу, oзбиљнoм и oдгoвoрнoм чoвjeку кoмe je риjeч свeтињa, a њeгoвa oпсeрвaциja je oбjeктивнa и тaчнa.

Јадовничка голгота - Свештенослужитељи Српске Православне Цркве 1941. године

Књига Драгана Шућура представља допринос недовољно истраженој теми геноцида над српским народом, а посебно теми мученичког страдања свештенослужитеља његове Цркве у НДХ.

У комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг, који је формиран одмах након проглашења Независне Државе Хрватске 10. априла 1941.,  за само 132 дана његовог постојања, усташе су на најсвирепији начин усмртиле 40.123 особе - од тек рођене дјеце до људи у дубокој старости. Међу жртвама је било 38.010 Срба, 1998 Јевреја, 99 Хрвата, 11 Словенаца, девет муслимана, два Мађара, два Чеха, један Рус, један Ром и један Црногорац. Именични попис жртава израдио је др Ђуро Затезало и објавио га у свом капиталном дјелу Јадовно: комплекс усташких логора 1941. На сакупљању података и изради именичног пописа Затезало је, закључно са 1991.  годином, радио више од 20 година. Распад СФР Југославије онемогућио је његов даљи рад и због тога је ово само дјеломични попис усмрћених у овим логорима и њиховим стратиштима. Попис садржи податке само за 10.502 жртве. Од 10.502 наведене жртве 9663 су Срби (међу којима 1014 дјеце узраста до 15 година), 762 су Јевреји (међу којима петнаесторо дјеце), 55 Хрвати, девет муслимани, осам Словенци, један Мађар, један Чех, један Рус и један Црногорац.

Епископ Игнатије: Да нам брзо дође Господ

Реч уредника

Дакле, ставили смо човека као јединку у центар постојања и учимо га дуго година, већ неколико векова, да је он сам себи довољан, учимо га да је он индивидуа, сам за себе и да му други не треба… Ако је човек сам себи довољан онда му није потребан ни Бог. Други је постао не само неважан за мој живот, већ је постао пакао за мене, то јест за моју срећу…

У години у којој Црква у Пожаревцу и Браничеву слави свој јубилеј, двадесет година архијерејске службе Његовог преосвештенства Епископа браничевског господина Игнатија, латили смо се смелог подухвата: издавања антологијског зборника беседа које смо на сабрањима имали прилику слушати од нашег архијереја. Јер ако ја за кратко време стекох према вашем епископу такву блискост, која није људска него духовна, колико више сматрам блаженима вас који сте с њиме сједињени као Црква са Исусом Христом и као Исус Христос са Оцем – говорио је Свети Игњатије Богоносац Ефесцима (Игњатије, Еф V, 1) – благослов да ове отачке речи свакодневно живимо у окриљу љубави владике Игнатија, произвео је код нас и осећај одговорности да оно што нам је (не по заслузи!) дато да слушамо као поуку самог Христа, а што по слабости тела (Мт 26, 41) често не разумемо и заборављамо, сакупљамо и објављујемо у зборницима попут овога који се налази пред нама. Стога, пред вама се налази друга књига у низу, у оквиру издавачке библиотеке „Наши епископи“.

Епископ Атанасије (Ракита): Духовни дародавци Призренске Богословије

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, у издању Епархије бихаћко-петровачке управо је изашла из штампе књига „Духовни дародавци Призренске Богословије“ Епископа бихаћко-петровачког г. Атанасија Раките. Књига штампана је поводом стогодишњице рођења Патријарха Павла.

Рукопис ове књиге завршен је пре више од две деценије, на дан Светога Кирила и Методија 24/11. маја 1991. године у Призрену где је у то време Епископ Атанасије био професор у Призренској Богословији „Светога Кирила и Методија“. Над Богословијом, над њеним ђацима и професорима бдео је тада Владика рашко-призренски Павле који је касније изабран за Патријарха Српскога. Његов допринос педагошком раду ове установе, у који се он укључивао подједнако и у учионици и у Цркви, био је драгоцен. Сваки сусрет Владике Павла са богословима се  памтио. Он се на посебан начин обраћао богословима, а та његова обраћања била су у ствари својеврсна предавања. У посету призренским богословима, у оквиру својих ђачких екскурзија, долазили су карловачки и крчки богослови. Свима им се обраћао Владика Павле. Баш о тим сусретима са богословима највећим делом сведочи ова књига. Јеромонах Атанасије Ракита бележио је речи Владике Павла који је младим богословима на једноставан начин говорио о најсложенијим теолошким питањима, али и давао савете о будућем пастирском раду.

Представљен Поменик новог косовског страдања митрополита Амфилохија

У препуној Великој дворани Коларчеве задужбине у Београду 19. маја, у организацији ИИУ „Светигора“, широј читалачкој публици, представљени су руско и енглеско издање вишетомног „Поменика новог косовског страдања“ Његовог преосвештенства митрополита црногорско-приморског  др Амфилохија (Радовића).

Ово представљање је, уз учешће угледних говорника, пропраћено и видео снимцима и спотовима о Првом свјетском рату и албанској голготи српских војника, у издању РТС-а, као и појањем драмске умјетнице Иване Жигон и хора „Косовски божури“, што је цијелом догађају дало и посебну умјетничку боју и креативну особеност.