Нове књиге

Руско царство и Српска Православна Црква 1557-1766

Руско царство и Српска Православна Црква 1557-1766
Руско царство и Српска Православна Црква 1557-1766
Руско царство и Српска Православна Црква 1557-1766
Руско царство и Српска Православна Црква 1557-1766

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј 21. марта 2014. године уводном беседом је благословио представљање књиге Руско царство и Српска Православна Црква 1557-1766. аутора Дејана Танића.

Свечаниост, у сали Патријаршије српске у Беграду, оргагнизовало је Друштва српско-руског Пријатељства Наисус из Ниша.

Миле Цицмил: Ја, Раде, нови српски мартиријум

Миле Цицмил: Ја, Раде, нови српски мартиријум
Миле Цицмил: Ја, Раде, нови српски мартиријум
Миле Цицмил: Ја, Раде, нови српски мартиријум
Миле Цицмил: Ја, Раде, нови српски мартиријум

Прича о људима и нељудима, милости Господњој и молитви која све савладава

Књига "Ја, Раде, нови српски мартиријум“, аутора Мила Цицмила представљена је 15. марта 2014. године у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу. Прича испричана у роману "Ја, Раде, нови српски мартиријум“, који се, према ријечима проф. др Јелице Стојановић, односи на новију српску историју, тешка је за читње, за говорење о њој, тешка је била, засигурно, и за писање, неисказиво тешка, а проживљена, животом посвједочена.

О крстоносној историји Митрополије црногорско-приморске

О крстоносној историји Митрополије црногорско-приморске
О крстоносној историји Митрополије црногорско-приморске
О крстоносној историји Митрополије црногорско-приморске
О крстоносној историји Митрополије црногорско-приморске

Књига "Историја Митрополије црногорско-приморске 1918–2009.“ проф. др Александра Стаматовића представљена је пред никшићком публиком 14. марта 2014, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког.

Поменуто дјело, које је из штампе изишло у издању "Унирекса“ почетком године, петнаеста је по реду књига проф. др Александра Стаматовића. Њоме аутор обрађује посљедњи и најбурнији период у историји Митрополије црногорско-приморске, током којег су се десила њена највећа страдања као институције, а кроз то и њеног монаштва и свештенства.

Свети Лука Кримски: Тумачење великопосме молитве преподобног Јефрема Сирина

 

Господе и Владико живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља, не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени слузи Твоме. О Господе Царе, даруј ми да видим грехе своје и да не осуђујем брата свога, jер си благословен у векове векова. Амин.

Ова молитва светог Јефрема Сирина током Часног поста свакодневно се чита на крају сваке службе (осим суботом и недељом), а верници тада уз метанију моле "Боже, очисти ме грешног." Свети Лука Кримски назива је молитвом чистог срца зато што се излила из савршено очишћеног срца великог подвижника. Отуд таква моћ и такво тајанствено дејство ове чудесне молитве на хришћанско срце. Преподобни Јефрем Сирин не само да моли Бога да му даде дух врлина и да га ослободи духа порока, него и то да не буде чак ни трага од порока и да душа буде Христом миомирисна, јер много се лакше ослободити појединих порока, него духа тих порока.

Браничевски весник 5/IV

Хроника: Владимир Несторовић — Хроника литургијских догађаја богоспасаване Епархије пожаревачко-браничевске 2013. лета Господњег, Протођакон Златко Матић — 1700 година од Миланског едикта — Прослава јубилеја у Пожаревцу,  Данијела Клаћ — Завршна прослава поводом јубилеја Миланског едикта, Ђакон Горан Илић — Свечано отварање Образовног центра „Ecclesia Viminaciensis”

Веронаука: Ђакон Горан Илић — Наградни конкурс и фестивал уметничких израза ученика средњих школа, 2013., Ђакон Горан Илић — Пето епархијско такмичење у познавању Православног катихизиса, 2013.

Протојереј-ставрофор др Милош Весин: Раскршћа кривице

(Counselling psychology and Holy sacrament of confession at the crossroads between pathological and healthy feelings of guilt).

Рецензенти: Епископ јегарски др Порфирије (Перић), академик Владета Јеротић, проф. др Исидор Граорац; превод са енглеског: Огњен Маринковић; Ризница, Земун 2013, стр. 442.

Докторска дисертација протојереја-ставрофора Милоша Весина, Саветодавна психологија и Света тајна исповести на раскршћу између патолошког и здравог осећаја кривице, настала је након вишегодишњих истраживања (од испитаника из Србије до испитаника Источне и Западне Америке, све до православних земаља Африке) и потврдила је ауторову почетну тезу о распрострањености доживљаја греха, кривице, стида, кајања код људи.