Нове књиге

Српска војска у Великом рату 1914 – 1918.

У Дому Војске Србије 19. фебруара 2014. године одржана је промоција књиге Душана М. Бабца „Српска војска у Великом рату 1914-1918“. Обогаћена бројним ретким и вредним фотографијама, књига на 375 страна прати велику победу Србије у Првом светском рату.

Промоцији су присуствовали министар одбране Небојша Родић, престолонаследник Александар II Карађорђевић и принцеза Катарина, Епсикоп ремезијански г. Андреј, представници Војске Србије и бројни гости. Велики датум, стогодишњица од Великог рата, био је повод да књига буде објављена ове године. Поред аутора, о књизи су говорили рецензент проф. др Миле Бјелајац и историчар др Милош Ковић. Књигу је објавио Медија центар „Одбрана“.

Московски Сретењски манастир: Прошлост и садашњост

Уочи 20-годишњице обнављања монашког живота из штампе је изашла књига „Московски Сретењски манастир. Прошлост и садашњост“.

Њен аутор је био један од првих монаха обитељи, јеромонах Арсеније (Писарев), који није доживео славни јубилеј, јер се упокојио 16. фебруара 2013. г.

Ова с љубављу издата брошура са изузетним фотографијама даје нам приказ целокупне историје манастира, чије је оснивање нераскидиво повезано са историјом саме Русије – почев од јављања Пресвете Богородице кану Тамерлану 1395. године, па до последње две деценије када је ова прекрасна обитељ готово ни из чега оживела.

Руска Православна Црква: Историја, учење, устројство, јавна делатност

Синодско информативно одељење Московске патријаршије приредило је и публиковало кратак приручник „Руска Православна Црква: Историја, учење, устројство, јавна делатност“.

Приручник је дизајниран тако да пружи општу слику о Руској Православној Цркви – њеном учењу, историји, савременом устројству, принципима односа између државе и Цркве, социјалној и омладинској делатности, односу Цркве према спорту и установи породице. Приручник садржи информације о главним правцима дијалога Московске патријаршије са помесним Православним Црквама, инославним народима и највећим светским религијама.

Јован Зизијулас: Примат у Цркви — Православни приступ

Проблем примата у Цркви, свакако је, по последицама које производи у Телу Цркве, једно од најакутнијих питања савременог хришћанства. Решити овај проблем – није императив који намеће неслагање око некаквог историјског својства Цркве, већ императив који извире из вере Цркве у Царство Божје. Другим речима, питање примата у Цркви јесте питање које се тиче самог бића Цркве.

Имајући у виду важност ове тематике, Одбор за просвету и културу, одлучио је да у оквиру своје издавачке библиотеке Приручници, понуди својој читалачкој публици зборник текстова чији је аутор Митрополит пергамски Јован Зизијулас. Зборник Примат у Цркви представља три сабрана текста која је овај реномирани аутор објавио у различитим приликама, и за које је дао благослов да буду објављени у зборнику који носи његово ауторско име. Поред ова три текста, доносимо и два интервјуа са митрополитом Јованом, у којима многи аспекти који су у понуђеним текстовима представљени научном методологијом и академском терминологијом, могу бити појашњени из друге (једноставније) перспективе. На крају зборника, као закључак, доносимо и текст најновијег интервјуа са Епископом пожаревачким и браничевским Игнатијем, који нам многе ставове митрополита Јована, из перспективе међусобног пријатељства и искуства учења теологије од Учитеља, додатно појашњава.

Александар Стаматовић: Историја Митрополије црногорско-приморске 1918-2009

Књига др Стаматовића обрађује последњи и најбурнији вијек историје Митрополије црногорско-приморске, када су се десила њена највећа страдања као институције, а кроз то и њеног монаштва и свештенства.

Симболично, на Савиндан, из штампе је изашла најновија, петнаеста по реду књига проф. др Александра Стаматовића „Историја Митрополије црногорско-приморске 1918-2009″, у издању „Унирекса“. Рецензенти протојереј-ставрофор Предраг Пузовић, декан Богословског факултета СПЦ у Београду, и један од водећих стручњака за историју Српске цркве, др Сенка Бабовић-Распоповић, научни савјетник у Историјском институту Црне Горе у Подгорици, као и редовни професор на катедри за историју Филозофског факултета у Београду др Љубодраг Димић, који је и члан САНУ, упућују да се ради о озбиљном научном раду.

Александар Шмеман: Увод у Литургичко богословље

Протекле, 2013. године, навршило се тридесет година од упокојења једног од свакако најзначајнијих богослова 20. века.

Многонапаћена Епархија далматинска смогла је снаге да светлост дана поново угледа књига која је од велике користи ученицима наших Богословија и студентима Богословских факултета Српске Православне Цркве, желећи тиме да пружи свој скромни допринос настојањима свих добронамерних људи да се са делом протојереја Александра Шмемана упознају и савремени читаоци. Господин Слободан Продић, посведочени трудољубац који је својим преводима и ауторским радовима у многоме приближио литургичко богословље и историју Цркве обичном верујућем човеку, превео је ово дело оца Александра Шмемана управо у нади да ће информације које су садржане у њему пружити прилику читаоцима да заиста стекну она основна знања која су нужна у процесу нашег упознавања са лепотом православног богослужења.