Нове књиге

Светигора: 11 нових наслова за дјецу

У издању Издавачко-информативне установе Митрополије црногорско-приморске Светигора ускоро ће из штампе изаћи једанаест нових наслова за најмлађе чланове Цркве. Међу богато илустрованим књигама наћи ће се: Јеванђеље за најмлађе, Молитвеник, Приче за дјецу о Светом Василију Острошком, Поучне приче Старца Пајсија и неколико бојанки. Едицију је приредила Весна Тодоровић.

Васкршњи број Светигоре

Христос васкрсе! Ваистину васкрсе Христос! Празнично васкршње издање Светигоре, образника за вјеру, културу и васпитање Mитрополије црногорско-приморске, започиње посланицом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја духовној дјеци о Васкрсу 2017. Затим слиједи бесједа „Свједочанство које одјекује кроз вјекове“, коју је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије произнио у Кутима прошле године, у понедјељак Свијетле седмице на светој архијерејској Литургији.

О Цвијетима, празнику који је претходио Васкрсу, пише протојереј Стивен Ц. Саларис „На Цвети проповедамо Христа распетога“.

Четврти број часописа „Сабор”

У време када се приближавамо прослави празника над празницима Васкрсења Христовог, многима ће доживљај васкршњих празника употпунити ново издање Сабора, духовно-информативног часописа епархије франкфуртске и све Намaчке. У низу текстова који прате празник Васкрсења Господњег доминира главна тема о Крсту Христовом и његовом значају за људски род. Објашњавајући значај Литургије у животу сваког верника у овом броју доносимо вам мишљење Архијереја Цркве о сталном причешћивању Светињама Христовим. Уважени професор богословског факултета др Србољуб Убипариповић за часопис Сабор пише О изворном смислу и значају литургијског живота свештеника.

Жички благовесник (април-јун 2017.)

У славу Божју и молитвеном помоћу Светог Николаја Жичког, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. Јустина, из штампе је изашао нови број часописа Жички благовесник за април-јун 2017. године. Часопис је са неколико текстова тематски посвећен празнику Васкрсења Христовог и припреми за њега. Текстови из области богословља, биоетике, историје, социологије, књижевности, као и дечјег стваралаштва, чине заједнички допринос аутора, међу којима се поред теолога налазе и људи који се баве другим областима.

Браничевски весник (8/VII, 2016)

Будући да су многи покушали изложити казивање о догађајима који су се догодили међу нама, као што нам предадоше они који су од почетка били очевидци и слуге Логоса, намислих и ја, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби, племенити Теофиле…

Тим речима је Свети апостол Лука отпочео своју јеванђелску повест и ударио темељ свега што би се могло назвати хришћанском или црквеном историјом. Суштина ових речи се огледа у делу једног потоњег историчара Цркве, чувеног Јевсевија Памфила, који је, желећи да попут Луке пише црквену историју, схватио да то не може чинити по старим правилима, тј. нити Ab Urbe Condita, нити олимпијадама, нити сотвореніемъ міра, нити листама краљева и царева. Историја Цркве је, наиме, таква да, као икона Будућег, обухвата све историје – сваког града, државе, племена и народа. Јевсевије је, стога, у свом Хроникону упоредо поређао хронографске табеле различтих народа и крајева, препознавши да је њихово кључно одређење време за сотворити Господеви, тј. време Цркве.

Свевиђе - март 2017.