Нове књиге

Протојереј-ставрофор Ненад В. Андрић: Исцелитељ Свети Нектарије Егински

рецензент: Епископ аустралијско-новозеландски мр Силуан (Мракић)

По благослову Епископа ваљевског Милутина, пред читаоцима је књига која је дело велике љубави пожртвованог пастира Цркве Христове, протојереја-ставрофора Ненада Андрића, који је, водећи већ низ година верујући народ на поклоњење Светом Нектарију, постао живи сведок о утехама Божјим које се изливају на оне који с вером приступају овом великом угоднику Божјем. У овој књизи читалац ће имати прилике да заједно са оцем Ненадом пође на духовно поклоњење до Егине, да преживи и осети велике радости и утехе које прота Ненад тако живописно излаже. Ова књига је посебно важна и из разлога што изобилује сведочанствима болесника који су доживели потпуно исцељење од најтежих болести заступништвом Светог Нектарија, а што се документовано потврђује снимцима и изјавама лекара који су се бавили њиховим лечењем. Желимо читаоцу да ужива у садржини ове књиге, да се духовно окрепи и утврди у вери и да шири миомирис истине Божје свуда око себе, у славу Божју и на част Његовог великог угодника Светог Нектарија Егинског.

Други број часописа „Цетињски богословац“

Благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, средином децембра 2016. године из штампе је изашао нови, други, број обновљеног часописа ученика Богословије Светог Петра Цетињског под називом „Цетињски богословац“.

У овом броју сабрано је мноштво текстова из историје Српске Православне Цркве, живота Митрополије, Цетињске богословије, правописа. На унутрашњим корицама  часописа је икона Светог Јована Златоустог коју је рад Марка Жишкова, ученика трећег разреда, и Светог Нектарија Егинског, рад Огњена Боричића, ученика другог разреда. На корицама су и слике Цетињског манастира и срушене црквице на Ловћену посвећене Светом Петру Цетињском Чудотворцу.

„Цр­ква“ - Ка­лен­дар Срп­ске Па­три­јар­ши­је за про­сту 2017.

„Цр­ква“  - Ка­лен­дар Срп­ске Па­три­јар­ши­је за про­сту 2017. го­ди­ну. Из­да­вач Све­ти Ар­хи­је­реј­ски Си­нод Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве. Глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник про­то­је­реј-ста­вро­фор др Са­во Б. Јо­вић, Бе­о­град, де­цем­бар 2016. го­ди­не

Ка­лен­да­ри, оми­ље­не пу­бли­ка­ци­је још од вре­ме­на на­ци­о­нал­ног пре­по­ро­да, са кра­ја XVI­II и по­чет­ка XIX ве­ка, има­ју из­ра­зи­то по­у­чи­тељ­ну уло­гу у срп­ском на­ро­ду. Ка­лен­дар „Цр­ква“ је сва­ка­ко нај­пре­по­зна­тљи­ви­ја пу­бли­ка­ци­ја та­кве вр­сте. Њу од вре­ме­на па­три­јар­ха Вар­на­ве Ро­си­ћа (1930-1937) са на­ро­чи­том па­жњом и бри­жљи­во­шћу об­ја­вљу­је Све­ти Ар­хи­је­реј­ски Си­нод Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве. Вук Сте­фа­но­вић Ка­ра­џић је на јед­ном ме­сту ре­као да ка­лен­да­ри има­ју нај­ве­ћи ути­цај, јер их ли­ста­ју, чи­та­ју и од­ре­ђе­на зна­ња из њих до­би­ја­ју па­сти­ри, зе­мљо­рад­ни­ци и Ср­би пред­став­ни­ци гра­ђан­ског и дру­гих ста­ле­жа. Пре­вас­ход­на на­ме­на та­квих из­да­ња је да ука­зу­је на вре­ме, да по­ка­же рас­по­ред не­по­крет­них и по­крет­них пра­зни­ка, ве­ли­ких цр­кве­них ка­ме­на ме­ђа­ша у све­ту про­ла­зно­сти ко­ји се уз­но­си ка веч­но­сти. Ту су ве­ли­ки Го­спод­њи и Бо­го­ро­ди­чи­ни пра­зни­ци, као и сва­ко­днев­ни све­ти, за­тим тра­ја­ње по­сто­ва, рас­по­ред не­дељ­них чи­та­ња апо­сто­ла и Је­ван­ђе­ља, ме­се­че­ве ме­не и све што је у хри­шћан­ском вре­ме­ни­ку по­треб­но упи­са­ти.

Георгије Флоровски - руски интектуалац и православни богослов

Ендрју Блејн (ур.), Георгије Флоровски, руски интектуалац и православни богослов, Истина, Београд - Шибеник 2013, стр. 503.

У библиотеци „Савремено богословље“ издавачке куће „Истина“ Далматинске епархије и по благослову њеног епархијског архијереја г. Фотија, изашло је ово, можемо рећи, капитално дело о Георгију Флоровском. Са енглеског су књигу превеле Наташа Б.  Колунџић и сестринство манастира Тројеручице – Шибеник, на чијем изванредном преводу и овом приликом благодаримо. Поред предговора уредника Ендрју Блејна из Финске, књига садржи опсежан животопис овог православног философа, историчара и богослова, и при том је обрађен његов животни пут у Русији (1983 – 1920), Европи (1920 – 1948) и Америци (1948 – 1979), док су у додатку донети радови Марка Рифа („Искушења и расцепи: Георгије Флровски као руски историчар“) и Џорџа Х. Вилијамса („Неопатристичка синтеза Феорфија Флоровског“).

Десети број часописа „Саборност"

Садржај: Зизијулас, Јован - Света Тројица и људска личност, Петровић, Предраг - Символични аспекти гносеологије космолошких догађаја, Мidić, Ignatije - Primacy within the Church, Петровић, Предраг - Небески символи Старог Завета у божанском домостроју спасења, Матић, Златко - Почетне етапе развоја богословске мисли Жан‑Мари Р. Тијара, Матић, Златко - Документ из Кјетија (2016): Саборност и примат током првог миленијума, Николић, Петар - Богослужбене књиге Карловачке митрополије у XIX столећу, Чизмар, Валентина - Парадокси рационалистичке етике наспрам привидних парадокса ирационалистичко‑религијске етике у Кјеркегоровој филозофији, Воргић, Дејан - Свети Рафаило Банатски у контексту историјских извора и етнолошке грађе, Андрејић, Живојин - Златна рајска врата у хришћанским храмовима, Дуроњић, Александар - „Aura vitalis“ и техничка репродукција иконе.