Наука

Тајанствени свитак са Мртвог мора дешифрован у Израелу

Један од последњих свитака са Мртвог мора дешифровали су истраживачи у Израелу, преноси Би-Би-Си. Шездесет делова спојено је током последњих годину дана, а на њима се наводи име фестивала који обележава смену годишњих доба. Такође је откривен још један свитак на којем је аутор изменио грешке направљене на пређашњим. Око 900 свитака, које је написала јеврејска секта, предмет су великог интересовања од када су пронађени 1947. године у пећини код Кумрана, због чега су такође названи и Кумрански списи.

Новозаветник Гнилка умро у 89. години живота

У научном свету познати стручњак за Нови завет Јоахим Гнилка умро је у четвртак 18. јануара 2018. у 89. години живота у Минхену. Овај писац многих коментара на поједине књиге Новога завета, предавао је на универзитетима у Минстеру (1962-1975) и Минхену (1975-1997). Гнилка је био члан Понтификалне библијске комисије (до 1989.г.) и Међународне библијске комисије (до 1997. године). Папа Јована Павле II унапредио га је 1992. године за папског почасног прелата.

Свети Јован Шангајски: Беседа на Богојављење

Славећи Богојављење, ми се сећамо и да се Бог показао људима као Тројица и да се Исус јавио свету као Христос. Где се јавио Христос? Где је започео Своје дело? Да ли је отишао у град велики и тамо се јавио у Својој Слави? Или се успео на гору високу, а маса од мноштва хиљада је стајала доле и посматрала Га као некакво чудо? Не! Христос је пошао у пустињу, на реку Јордан , где је Јован крштавао народ.

Историја српског богослужења

Промоција пројекта Историја српског богослужења Института за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду биће приређена у четвртак, 25. јануара, у 13 сати, у Свечаној сали САНУ.

Говоре: академик Владимир Костић, председник САНУ, академик Гојко Суботић, проф. др Смиља Марјановић Душанић, архимандрит др Тихон Ракићевић и проф. др Владимир Вукашиновић. Том приликом биће представљене књиге из едиције Историја српског богослужења: Српска барокна теологија Владимира Вукашиновића и Историјско-богословска анализа српских штампаних Литургијара из XVI века  Ратка Хрваћанина, као и посебно издање наведене едиције Литурзи и литурголози Србољуба Убипариповића, Владимира Вукашиновића и Ненада Милошевића.

Историја српског богослужења

Предавање проф. Горана Раденковића у Ивањици

-Библију тумачимо кроз Цркву и у Цркви. Ако је Црква та која нам говори шта је Свето Писмо, исто тако, Црква је и та која нам говори како треба да разумемо Свето Писмо. Библију читамо лично, али не као изоловане индивидуе. Ми је читамо као чланови породице, породице Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Читамо је у заједници са свим осталим члановима Тела Христовог у свим деловима света и у свим генерацијама. У току читања Писма, Бог заиста говори непосредно срцу свакога од нас, али ово се увек дешава у извесном оквиру и са извесном тачком референције. Овај “оквир” је Царство Божје “остваривано” у божанственом евхаристијском богослужењу, а тачка референције је - Црква (Петар Василијадис, професор Светог Писма Новог Завета на Аристотеловом универзитету у Солуну).