Наука

Промоција зборника „Религија у савременом друштву“

У организацији Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ у Пожаревцу, у четвртак, 1. фебруара 2018. године, у сали Библиотеке, одржана је промоција зборника Религија у савременом друштву, у издању Института друштвених наука и Одбора за просвету и културу Епархије браничевске. О зборнику радова са Међународне научне конференције одржане 19. и 20. маја 2017. године на Сребрном језеру под називом „Религија и Црква у духовним и социо-политичким променама савременог света“ говорили су уредници зборника социолог др Мирко Благојевић и протођакон др Златко Матић. Опоширније овде.

Свети Григорије Богослов о човеку по образу Божијем

Григорије развија, за хришћанство традиционалну тему Божјег лика у човеку. „Човек је твар и образ (лик) великога Бога“, читамо у једној од његових песама. У другој песми он говори о човеку као прекрасном и нераспадљивом лику небеске Речи, подвлачећи сродство између Христа, Који се и Сам показује као „лик“ невидљивог Бога, и човек створен по лику и подобију Божјем.

Теми образа (лика) и подобија Божјег у човеку, једној од централних у хришћанској антропологији оци ране цркве су разнолико прилазили. Лик Божји су посматрали у разумној (духовној) природи човека, у његовој слободној вољи, бесмрћу, господственом положају, као цара видљивог света, склоности ка карактерном усавршавању, способности да ствара. Најраспрострањенији је ипак, био став, по коме је лик Божји укључен у људску душу, тачније у њеним „вишим“ сферама (деловима) – уму (nous), разуму (dianoia) или духу (pneuma). Таквог став придржавао се и Григорије. У једном од својих „Мистичких спевова“ он тако говори о лику Божјем у човеку:

Недеља блудног сина: Радост повратка

Човек неки имађаше два сина, и рече млађи од њих оцу: Оче, дај ми део од имања што припада мени. И он им подели имање... (Лк. 15, 11-32).

Бунт млађег сина и очево опхођење

Млађег сина из приче спасава то што себе осећа сином очевим. Он живи у породичном простору. Грех и слабост његова је у томе што будући незрео, није достигао до познања да је имање оца и имање сина исто. Зато тражи део. Та деоба која се збива у њему је грех његов. Деоба, комадање је грех. Отац је богат у љубави и не занима се собом. Њега занима да спасе другога. Дете његово што представља сврху живота. Њега не занима шта ће свет рећи, да ли ће изгубити ауторитет уколико се покаже промашеним оцем детета које оставља дом и долази далеко. Љубав очева сеже даље од суда света и бунта сина његовог. Зато не жели да подучава речима. Није ствар да отац на силу задржи сина, већ да му да могућност да се он сам врати њему. Тај покрет ка оцу одређује сина. Дао му је део који је он тражио. Али део отргнут од целине истине винограда живота не може да донесе род.

Дијалог теологије са различитим областима јавног живота

Председник Центра за философију и теологију у Требињу Владан Перишић рекао је да је основна идеја симпосиона „Теологија у јавној сфери“, који се пети пут одржава у овом граду, да се теологија доведе у што је могуће плоднији дијалог са најразличитијим областима јавног живота - природним наукама, економијом, философијом, политиком, социологијом, уметношћу.... Опширније на интернет страници Епархије захумско-херцеговачке.

Прича о блудном сину - сведочанство екстатичне Божје љубави

Једном приликом су неки простосрдачни сељаци, који су дошли на поклоничко путовање на Свету Гору, јадиковали над стањем у коме се налази данашња омладина: одала се рђавом животу, проводи своје време по кафићима, дрогира се… Али, један од њих је на следећи начин прокоментарисао ствар: „Наравно да је све то веома лоше, да је то грех, да је то ужасно. Али, најгоре од свега јесте то што млади не верују да могу да се врате (на прави пут) и што не знају коме да се обрате у тешким тренуцима“. Овај једноставни православни сељак је изрекао дубоки увид – ми треба да знамо где можемо и коме би требало да се обратимо у тешким тренуцима.

Представљен „Посни триод“ на српском језику

Дана 3. фебруара 2018. године у свечаној сали Текелијанума, српског храма културе у Будимпешти, представљен је Посни триод који је на савремени српски језик превео Преосвећени Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан.

Преосвећени Епископ браничевски др Игњатије, уз речи подршке, направио је кратак увод говорећи о Цркви и њеној особини живог организма који расте и развија се у сваком контексту. Епископ др Игњатије је истакао пастирску делатност Цркве и потребу да народ Божји разуме истине вере које су изложене у богослужбеној химнографији. По речима епископа Игњатија, велики је подвиг преводити текстове који обилују догматском тематиком коју је потребно темељно и јасно дефинисати и изложити у црквеним химнама, како не би дошло до јереси.