Наука

Проф. др Стаменко Шушак: Вера, нада и љубав

У канцеларији управника Клинике за кардиоваскуларну хирургију у Сремској Каменици, са неким ко је урадио преко пет хиљада операција на срцу, разговарате, на највишем нивоу, о темама којих се не би постидели ни у одајама Хиландара. И онда вам у тренутку постане јасно да пред собом имате сасвим посебну личност.

У послу којим се бави близу је онога што би се могло назвати апсолутним врхунцем. Уосталом, руководи Клиником која одавно има светске референце. Члан је најеминентнијих међународних стручних организација. И опет, у сваком тренутку, има став и енергију дубоко верујућег човека, који ни у једној ситуацији неће дозволити да му се раздвоје „хоризонтала“ и „вертикала“ његовог постојања.

Сусрет науке и теологије само је привидно „спој неспојивог“, а код вас је апсолутно доминантан. Како ви гледате на ову „алхемију“?

Томина недеља: Посведочено блаженство

Христос  васкрсе! Прву недељу након Васкрса Црква посвећује јеванђелској причи о Томи, Христовом ученику који је рекао да неће поверовати у Васкрсење док лично не додирне Учитеља. Ево шта нам о томе пише јевнађелиста Јован Богослов: А Тома, звани Близанац, један од Дванаесторице, не беше са њима (тојест са осталим апостолима) када дође Исус. А други му ученици говораху: Видели смо Господа. А он им рече: Ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу веровати. И после осам дана опет бејаху унутра ученици његови и Тома с њима. Дође Исус кад бејаху врата затворена, и стаде на средину и рече: Мир вам! Затим рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди неверан него веран. И одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој! Рече му Исус: Зато што си ме видео, поверовао си; блажени који не видеше а вероваше (Јн. 20, 24 – 29).

Свети Василије Острошки – сведок Васкрсења

На празник Васкрсења Господа нашег Исуса Христа, у недељу 2. маја 2021. године, на програму Телевизије Храм емитовано је прво издање емисије „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ, аутора катихете Бранислава Илића. Премијерно емитовање емисије је недељом у 21:15 часова, а у репризном термину понедељком у 14:30 часова.

Смрт – посљедњи непријатељ

Смрти гдје ти је жалац,

Аде (Пакле), гдје ти је побједа?

Свети Јован Златоусти

Личност Христова тумачена је већ два миленијума на безброј начина. Како Њему тако и мотиву Његовог доласка на земљу, приступано је из многих углова. За нас Хришћане, ученике Његове, истина о Његовој појави садржана у ријечима Светог апостола Јована: „Јер Бог тако заволе свијет да је Сина свога Јединороднога дао, да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вјечни“ (Јн 3, 16). Бог, дакле, и након човјековог пада „није одустао од створења свога, него га је посјећивао на разне начине“. Напослијетку, Син Божији је сишао међу нас, а шта нам је оставио као основни одговор на недоумицу свих цивилизација: Зашто је дошао?

Владика Сергије: Васкрсење Христово је темељ наше наде

Најзначајнији догађај у историји рода људског – Васкрсење Христово – јесте темељ наше наде, пуноћа смисла наше вјере, неописива радост која нас окрепљује, али и снага која нас слабе подиже, јер „ако Христос није васкрсао, онда је празна вјера наша“ (1. Кор. 15, 14). Христово Васкрсење није ништа друго до тријумф вјере, побједа наде, пуноћа љубави, а Његово страдање, смрт и васкрсење дају снагу свакоме од нас да истраје на путу на који је позван од Господа. Зато је важно свједочити Васксрлог Христа сопственим примјером, свагда и на сваком мјесту: у породици, на послу, у школи, на улици, у храму…

Владика Силуан: Свет без победе Васкрсења не може друго бити до долина плача

Свет без Христа, без победе Васкрсења, не може друго бити до долина плача, страха и ужаса! Довољно нам је сагледати свет који нас окружује, а често и сами себе, да стекнемо слику какав би наш живот био без Васкрсења. Какву би утеху могли имати у свету страдања, болести и умирања? Заправо, Васкрсење Христово јесте најнеопходнија победа у свету човековом, оно је велико сунце које се рађа у тами живота људског, разгонећи сва страшила, све авети и свирепе мучитеље духа људског.