Наука

Митрополит Иларион: Свако зачето људско биће требало би да има право на живот по закону

На захтев водитељa програма „Црква и свет“, Митрополит волоколамски Иларион je прокоментарисао расправу о потреби да се законом обезбеди право нерођене деце. О овој теми се посебно разговарало на пленарној седници Међусаборског присуства Руске Православне Цркве одржаној 26. и 28. маја 2021. године у Москви, када је усвојен нацрт документа „О имунитету живота људског бића од зачећа“. Нацрт је током пленарног заседања представио митрополит Иларион, а касније нацрт бити поднет и Светом Архијерејском Сабору.

Љубивоје Стојановић: Недеља Слепог

Бог свакодневно чини разна чудеса и разлива милост Своју по дјелима руку Својих. Ми, на жалост, то не видимо и не осећамо јер смо добровољно оградили своја чула разним овоземаљским обавезама и проблемима. У непрекидном трку од једне до друге обавезе, постајемо слуге њихове. Бога остављамо по страни све дотле док нас невоље не присиле да се вратимо у Његово тихо и мирно пристаниште.

Недеља Слепога

Недеља Слепог (грч: Κυριακή του Τυφλού), шеста недеља после Пасхе спомиње исцељење слепорођеног. Ово чудо које се догодило у току Педесетнице, извршио је Спаситељ и тиме открио своју славу и силу. Иако је даровао слепом од рођења вид, Јудеји су били озлојеђени на Спаситеља, јер је исцељење било у суботу (Јн 9,1-38). Исцељени је својим телесним очима видео онога који је за себе рекао да је Светлост света и својим Васкрсењем осветлио целу васељену.

Свештеник Симон Туркић: Молитвено размишљање пред празник

Цар Константин, Свети и равноапостолни,рођен је у граду Наису, данашњем Нишу око двјеста и седамдесет година послије оваплоћења Сина Божијег, Господа нашег Исуса Христа. Отприлике исто толико година прошло је од чувеног разговора Спаситеља Исуса са женом Самарјанком и оснивањем Константинопоља (303 г). Ове године, да ли због пошасти свијета вирусом ком дадоше име ,,Корона“ (не желећи да дискутујем о Корони), или због година живота, јеванђелска прича о сусрету Христа са женом Самарјанком ,,погодила“ ме као никада раније.

Павле Даровски: Империјални синдром Фанара као развојна стратегија

Двадесети век је Константинопољској Цркви донео губитак њеног империјалног статуса.

У Константинопољској Патријаршији воле да се позивају на 3. правило Другог васељенског сабора: „Епископ Константинопоља да има првенство части после епископа Рима јер овај град јесте Нови Рим.“ Такође се радо позивају на 28. правило Четвртог васељенског сабора: „Слéдећи у свему одлукама светих Отаца и признајући сада прочитани канон сто педесет најбогољубљенијих епископа, сабраних у дане блажене успомене цара Теодосија у царствујућем граду Константинопољу, Новом Риму, и ми одређујемо и установљавамо преимућства најсветије Цркве тога истога Константинопоља, Новога Рима. Јер, трону Старога Рима Оци су с правом подарили преимућства будући да је то био царствујући град. Слéдећи истом циљу, и сто педесеторица најбогољубљенијих епископа дали су једнака преимућства најсветијем трону Новога Рима, оправдано расудивши да град који је добио част да буде град цара и Синклита (Сената) и који ужива једнака преимућства која има и стари царски Рим, треба и у црквеним стварима да буде узвеличан попут њега и да буде други, после њега.”

Павле Даровски: „Томосологија” Константинопољске Патријаршије

ДЕО ПРВИ

Увод

Томоси Константинопољске Православне Цркве о аутокефалности разних Православних Цркава нису просто документи: то су споменици историје и еклисиологије. Помоћу њих је могуће проследити измене учења Константинопољске Православне Цркве о себи и о аутокефалијама, о Христовој улози у Цркви, о значењу канонâ и саборâ… Обично су васељенски сабори, утврђујући формулације раније неформулисаних догмата, само давали форму Предању Цркве по оним питањима која су изазивала спорове.