Наука

Господње ученице

„Радосну васкршњу проповед од ангела сазнаше Господње ученице и одбацивши прадедовску осуду апостолима хвалећи се говораху: Смрт се уништи, васкрсе Христос Бог дарујући свету велику милост!“

У литургијским читањима перикопâ и певању химни, Црква кроз објаву Логоса Божијег и Његових логијâ, подсећа реципијенте и аколуте свих времена на актуелност проповеданог. Педесетих година првог века апостол народâ на више места указује на ту хришћанску и еванђелску актуелност. За разлику од свагдашњих „револуционарних“ надања, објава Васкрсења као par exellence новост и благовест, се ни у постваскрсној перспективи не објављује насилно и претенциозно. Ниједна каснија датост, било које природе у историји човечанства, није укључивала насилну интервенцију Христа и оних који Њему следују. Мноштво је примера тих датости али поменимо само неке: питање ропства, неједнакости полова, социјалне неправде итд. Дакле, Васкрсли ни у највећој Победи не објављује Себе злоупотребом или истргнутим из контекста речима: „Царство Божије се на силу осваја“ (Мт 11, 12), већ опоменом: „Врати мач свој у корице“ (Мт 26, 52) и смиреним сведочењем и усредсређеношћу на објаву тајне Васкрсења Христовог: „Видите гробныя пелены: теците и миру проповедите, яко воста Господь!“ (Ипакој Пасхе).

Нови доктор богословских наука

У великом амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду, 13. маја 2021. године, асистент Данило Михајловић одбранио је своју докторску дисертацију под називом „Рецепција Старог Завета у аскетској литератури ране Цркве у Египту“ пред комисијом коју су чинили проф. др Владан Таталовић, ванредни професор Новог Завета и председник комисије; проф. др Владислав Топаловић, ванредни професор Старог Завета и декан Православног богословског факултета у Фочи; и доцент др Ненад Божовић, шеф Kатедре за Стари Завет.

Проф. др Стаменко Шушак: Светосавски приступ здрављу и болести

После вечерњег богослужења, којим је началствовао протонамесник Ђорђе Стојисављевић, професор др Стаменко Шушак, управник Клинике за кардиоваскуларну хирургију у Сремској Каменици, одржао је предавање у уторак, 11. маја 2021. године, у храму Преноса моштију Светога Саве у Новом Саду. Професор Шушак је говорио на тему: „Светосавски приступ здрављу и болести”.

Протонамесник Александар Р. Јевтић: Замишљени над житијем Светог Василија Острошког

Још се нису добро ни угасили угарци ватре на којој су спаљене мошти Светог Саве (1594), а Господ је око 1610. године српском народу подарио ново велико светило – дечака Стојана, који ће постати монах Василије. У мраку који су зулумима и разним терором турске силе неметале српском народу, засијала је најсветлија звезда. Десило се то баш над небом хумске земље (Херцеговине) коју је Растко Немањић добио на управу од свог оца Стефана Немање, а где је касније као Сава, архиепископ српских и приморских земаља, основао и хумску епископију (1219).

Требиње: Свети Василије Острошки – 350 година од престављења

Последња сесија под називом Светост Међународног научног скупа Свети Василије Острошки – 350 година од престављења одржана је у Културном центру у Требињу. Након поздравног обраћања Епископа захумско-херцеговачког Димитрија, говорили су: академик Јован Делић (Свети Василије у песмама Матије Бећковића и Рајка Петровог Нога), мр Жељко Вујадиновић (Свети Василије Острошки у свом и нашем времену), доц. др Душан Крцуновић (Свети Василије Острошки: Светост, верска свест и јавно мјење), протојереј-ставрофор Слободан Јокић (Саборни храм Светог Василија у Никшићу (1900-2021)).

Никшић: Свети Василије Острошки – 350 година од престављења

У раду дводневног Међународног научног скупа „Свети Василије Острошки – 350 година од престављења“, који се одржава у манастиру Острог, Никшићу и Требињу, 10. маја 2021. године, на дан Спаљивања моштију Светог Саве на Врачару, у сесији организованој у Парохијском дому у Никшићу учествовао је и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије.