Наука

Археолози открили рановизантијску базилику у „франачком кварту“ средњовековне бугарске престонице Трновград

Остаци рановизантијске базилике  откривени су на истом месту у бугарском Великом Трнову где је 2014. године професор Хитко Вачев пронашао бугарски манастир из 13. века. Рановизантијска хришћанска базилика откривена је током археолошких ископавања у граду Велико Трново у северном делу Бугарске, југоисточно од утврђеног зида тврђаве на брду Царевец, у такозваном Франкхисару, или „франачком кварту“, Трновграда, престонице Другог бугарског царства (1185-1396. год.).

Истина - лист за богословску науку и црквену праксу

Истина - лист за богословску науку и црквену праксу (1885-1888)
(у спомен на сто и тридесет година од њеног покретања)

Мало је познато данашњој црквеној и научној јавности да се у Православној далматинској епархији, чије се седиште налазило у главном граду Далмације, Задру (аустријска покрајина 1814−1918), у деценијама пред Први светски рат, поред црквеног и просветно–културног водио и веома богат публицистички живот. Поменути град је важио за не само битнији политички и културни, него и издавачки центар у јужнословенским земљама тога доба. Тако је, према истраживањима академика Милорада Екмечића, на српском или хрватском језику 1894. године излазило 200 разних листова: од тога 112 ћирилицом, 84 латиницом и 4 на оба писма. У тадашњем Београду излазило је 56 листова, Загребу 42, Задру 13, док је Нови Сад тек на четвртом месту са 10, Сарајево са 8, а Ниш и Смедерево са 4 листа, итд. Хрватски историчар Вјекослав Маштровић је израчунао да је укупно кроз 19. век у Донатовом граду (без латиничних публикација) па до Првог светског рата изашло 184 такве библиографске јединице. За тако значајан број публикација на ћириличном писму свакако је највише била заслужна Далматинска епархија Српске православне цркве.

Археолошки музеј у Пловдиву први пут излаже ранохришћанску гробницу са муралима чуда Исуса Христа

Ранохришћанска гробница са изузетним библијским муралима који осликавају чуда Исуса Христа  из 4. века, откривена је у бугарском граду Пловдиву 2012. године и рестаурисана је и изложена јавности по први пут у пловдивском Археолошком музеју.

Конференција о Светом Владимиру (Руском) у Москви

У организацији Државне академије словенске културе у Москви је, почетком овог мјесеца, одржана међународна конференција поводом 1000 година руског Кнеза Владимира и крштења Русије. На конференцији је из Црне Горе учествовао књижевник Милутин Мићовић.

Нови доктор богословских наука

На дан Светог свештеномученика Автонома, и на дан који оданијем испраћа празник Рођења Пресвете Богородице, 25. септембра 2015. године, ђакон Небојша Тумара, клирик Митрополије аустралијско-новозеландске, је одбранио докторску дисертацију под насловом: „Антрополошке претпоставке аскетског тумачења Светог Писма у ранорабинском јудаизму и раносирјском хришћанству".

Нови успех клирика Српске Православне Цркве

Ђакон др Александар Прашчевић успешно завршио постдокторат у Женеви и научно усавршавање у Москви у академској 2014/2015.

Упоредо са постдокторатом на Теолошком факултету Женевског Универзитета, у академској 2014/2015. години, ђакону др Александру Прашчевићу, службенику Светог Архијерејског Синода СПЦ у Одељењу за међуцрквене послове, указала се част и прилика да постане први кандидат, а истовремено и први странац, који је завршио програм научног усавршавања (ниво постдоктората) на Теолошком факултету Светих Кирила и Методија за постдипломске и докторске студије Московског Патријархата (МП) на Катедри спољних црквених веза којом руководи Председник Одељења спољних црквених веза (ОВЦС) и Ректор овог Факултета митрополит волоколамски Иларион (Алфејев).