Наука

Видовданска беседа Епископа сремског Василија

Манастир Раваница 2015. године

Драга братијо свештеници, драге сестре ове свете обитељи, оче Пајсије, духовниче ове свете обитељи, драга браћо и сестре! Одслужисмо ову Свету Литургију пред моштима Светог кнеза Лазара, великог сведока о ономе што је било на светом и распетом Косову, онога који сведочи и данас о подвигу који је народ са њим на челу постигао, у визији за спасење рода српског од угњетавања, прогањања, злостављања, а које је касније трајало  пет стотина година.

Промоција књиге: Интертестаментални период

Библијски лексикон Calwer Bibellexikon

”Calwer библијски лексикон” је један од најпоузданијих приручника (настолних књига) у фаху библијског богословља. На основу најновијих научних испитивања овај лексикон нуди значајне прилоге за бољи прилаз Светом Писму. У преко 3.600 фундираних чланака и обиљем информација из побочних библијских дисциплина пренето је у двема свескама овог лексикона јасним језиком оно што би се мого назвати the state of the art у овој богословској дисциплини. Преко 100 аутора је уткало своју специјалистичку теолошку компетенцију у овај лексикон. Преко 500 црнобелих илустрација визуелно документују предметну позадину важнијих лексема.

Научни скуп „Црква Лазарица и моравска Србија“ у Лазарици

Црква Лазарица је од славних времена свог настанка када ју је Свети кнез Лазар подигао као своју придворску цркву у част рођења свога сина, будућег деспота Србије Стефана, и посветио Светом првомученику архиђакону Стефану проживела многе векове са српским народом. Често тешке и страдалне, као и пут српског народа, ове истроријске прилике оставиле су на цркви Лазарици многе ране које сведоче о њеној тешкој историји. У више наврата обнављана она ни до данас није сасвим повратила онај сјај који јој је дао њен ктитор. Од првобитног иконописа нису остали ни трагови, али је остала жеља и воља да се тај сјасј моравске школе живописа једном врати. Зато се и родила идеја да настане један научни скуп сабран од људи који могу својим знањем и стручним мишљењем да допринесу да се дубље сагледа првобитни изглед цркве Лазарице. Са том идејом а са благословом Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког Господина Давида,  20 јуна 2015. године у амфитеатру цркве Лазарице одржан је научни скуп под називом „Црква Лазарица и моравска школа“ историја архитектура живопис, ми Вам преносимо целокупан програм скупа.

Студенти Богословског факултета победници „TheoCup-а“ 2015

Фудбалска екипа Православног богословског факултета Универзитета у Београду и ове године је учествовала на „TheoCup-у“ који се одиграо у Вирцбургу (Немачка) од 4. до 7. јуна 2015. године, освојивши прво место у конкуренцији од двадесет екипа из Немачке, Аустрије, Швајцарске, Мађарске, Холандије, Републике Српске и Србије. Ово је уједно први пут да једна екипа освоји турнир две године заредом. Наша екипа је укупно 4 пута освајала прво место, од 2008. године, када се први пут појавила на турниру. Та година ће остати упамћена и по првом учешћу представника Православне Цркве.

Патријарх Вартоломеј о папиној „еколошкој енциклици“

У више семинара одржаних између 1994. и 1998. на острву Халки недалеко од обале Цариграда скретали смо пажњу на блиску везу између екологије и економије. Оба израза потичу од грчке речи „оикос“ која значи „дом“. Из овог разлога не изненађује нас што наш драги брат Фрања Римски започиње своју енциклику, која је данас објављена у Ватикану, обраћањем Божјој творевини као „нашем заједничком дому“. Нити нас је, пак, изненадило то што је папа Фрања истакао екуменску димензију старања о творевини – израз „екуменизам“ такође има исто етимолошко порекло као и речи „екологија“ и „економија“. Истина је, поред свих догматских разлика које су одлика разних хришћанских вероисповести и поред сваког верског неслагања које може раздвајати разне верске заједнице, да нас земља сједињује на јединствен и посебан начин. Апсолутно сви ми осећамо земљу испод својих ногу и дишемо исти ваздух из атмосфере ове наше планете. Па и кад не уживамо у правичној и праведној расподели овоземаљских добара, ипак смо сви ми одговорни за заштиту и очување овога света. То је управо разлог зашто данашња папска енцциклика говори о потреби „новог дијалога“, „потреби процеса образовања“ и „хитног делања“.