Наука

Православно духовно школство у Далмацији

Традиција православних духовних школа на подручју Далмације сеже у далеку прошлост. Могло би се рећи да од када постоје три српска манастира, Крупа (1317), Крка (1350) и Драговић (1395), да од тада датира и нека врста српског школства и писмености у њима, јер манастири су вазда, поред свога духовног назначења, имали и просветитељску улогу, коју су, сходно историјским околностима, с мање или више успјеха, увијек вршили.

Христос свештених повести

Православни богословски факултет у Београду има ретку част известити јавност о томе да ће од 10. до 13. септембра текуће године бити домаћин значајне међународне конференције на релевантну тему савремене библијске теологије, под насловом Христос свештених повести

Примарни научни значај скупа огледа се кроз интерактивно сагледавање Христовог лика у свештеним повестима библијских писаца и црквених традиција, што на редак начин одговара сусретању источних и западних егзегета у граду вечитог сусрета, и под сводовима училишта теологије која по себи обухвата Исток и Запад.

Ретки јеврејски текстови онлајн

Једна од најстаријих јеврејских Библија биће ускоро доступна на интернету онлајн: Израелска национална библиотека припрема тзв. ”Гастер-Библију” која се чува у „British Library“ у Лондону, да је  ускоро објави ”онлајн” на интернету. Рукопис, који је старији од 1.000 година, биће интегрално дигитализован.

Предавања у Православном духовном центру у Краљеву

У Духовном центру „Владика Николај Велимировић“ 24. и 25. јула 2015. године у Краљеву, др Ивица Живковић, професор у богословији Св. Кирила и Методија у Нишу, одржао је предавања на тему Православна породица и подизање деце. Предавања су организована у сарадњи са Народном библиотеком „Стефан Првовенчани“ у Краљеву, у овиру циклуса предавања под називом Духовни разговори са др Ивицом Живковићем. Проф. Живковић је, тим поводом, одржао два предавања на Дечјем одељењу Народне библиотеке под називом Православна биоетика – поштовање светиње живота и Дисциплиновање мисли у животу православних хришћана.

Антрополошке недоумице у моралној дебати о можданој смрти

Мождана смрт дефинисана као неопходни услов праксе медицинске трансплантације органа.

Након скандала око донације органа у трансплантационој медицини, јавност у Немачакој је постала скептична. Питање критеријума мождане смрти добија изнова у оштрини и бризантности. Да би се у том погледу деловала упутно Бискупска конференција Немачке је издала 27.априла 2015. године једaн тематски handout  = приручну информацију односно сажети документ као оријентацију у овој густој шуми етичких опрека и недоумица, насловљену „Hirntod und Organspende“ – „Мождана смрт и донација органа”. У њему се долази до закључка да је мождана смрт апсолутни критеријум за донацију органа, истичући да је слободна воља предуслов сваке донације.

За десет година знаћемо нешто поузданије о Кеплеру 452b

Сензационална вест коју је пренела администрација аеронаутичког и космичког центра NASA(National Aeronautics and Space Administration) поводом ”проналска” планете назване Келпер 452b и која наликује земљи, удаљеној 1.400 светлосних година од ње, коментарисао је шеф-астроном Ватикана језуита Хозе Габриел Фунес. Он је саопштио да је реч заиста о посебном ”открићу”, али да је науци потребно још најмање десет година да би своја сазнања о њој консолидовала. Важно је, истиче овај језуитски отац и водећи астроном Фунес да се научна факта поштују, ”јер она нису ни католичка, ни не-католичка, већ напросто научна факта. Ја мислим да је науци неопходна религија и обрнуто. Оне су комплементарне. И тек када будемо располагали поузданим научним фактима, онда ће теологија бити у стању да се о њима изрази”, саопштио је овај великодостојник Курије Радио-Ватикану.