Наука

Триод

За време Великог поста служи се из посебне литургичке књиге - Посног Триода. Он је састављен од химни и библијских читања за сваки дан поста, почевши од Недеље о митару и фарисеју, па закључно са вечерњем на Велику суботу. Химне Триода највећим делом су састављене после настанка катихумената (тј. крштења одраслих и неопходне припреме каидидата за крштење). Стога њихов главни акценат није на крштењу, него на покајању. Нажалост, данас веома мали број људи зна и разуме јединствену лепоту и дубину ове великопосне химнографије. Непознавање Триода је основни узрок споре трансформације самог разумевања Великог поста, његове сврхе и значења - преображаја који је постепено настајао у хришћанском менталитету и сводио Велики пост на јуридичку „обавезу" и низ дијетских прописа. Стварна инспирација и изазов Великог поста су данас сасвим изгубљени. Једини пут и начин да се он обнови јесте у пажљивом слушању и разумевању химни Триода.

Икона еремитског монаштва

Петер Гемајнхарт: Антоније. Први монах. Живот, учење, приповедања

Свети Антоније Велики је кључна личност раног хришћанства, названа „звездом пустиње“. Он је духовни горостас, аскета, отшелник, проповедник, исцелитељ и чудотворац, пустињски монах, идол киновијског (општежитељног) монаштва, узор у испосништву и личност од највећег значаја у раном периоду пустињског монаштва. Готово ниједан други хришћанин није у тој мери надахњивао на подвижништво као што је то случај са aвом Антонијем (око 250–356). Живот овог египатског еремите пружа прекрасни увид у непознат и далеки свет у коме је хришћанство само хватало све дубље корене.

Гетингеншки професор црквене историје, Петер Гемајнхарт, прихватио се писања биографије у чијој су сржи живот и учење светог монаха, као и приповедања која су се испрела око његовог подвижничког житија.

Пронађено 29 Оригенових проповеди

Спектакуларни проналазак у Баварској националној библиотеци у Минхену

Баварска национална библиотека је саопштењем  од 11. јуна 2012. обавестила јавност о спектакуларном проналаску 29 Оригенових проповеди. Ова вест је у академској јавности пропраћена живим интересовањем, нарочито у Италији у којој је овај проналазак означен као „проналазак столећа“.

При каталогизацији грчких рукописа из библиотеке Јохана Јакоба Фугера (Johann Jacob Fugger) из Аугсбурга – неке врста пандана племићкој лози Медичија у Фиренци - пошло је за руком филологу др Марини Мoлин-Прадел да у опсежном византијском кодексу - Cod.graec. 314. (овако гласи сигнатура рукописа) - идентификује досад непознате проповеди Оригена из Александрије (185 – 253/254.).

Молитва Светог Јефрема Сирина за време поста

Од свих химни и молитава за време поста, једна кратка молитва може да се означи као Молитва поста. Предање је приписује једном од великих учитеља духовног живота - Светом Јефрему Сирину. Ево њеног текста:

Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми.

Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени, слуги Твоме.

О, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје грехове, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.

Ова се молитва чита два пута на крају сваке службе у посту од понедељка до петка (не суботом и недељом, јер, како ћемо доцније видети, службе у ове дане нису по обрасцу посних служби). Код првог читања, метанише се после сваке молбе. Тада се сви клањамо дванаест пута говорећи: „Боже, очисти ме грешног". Цела молитва се понавља са једним метанијем на крају.

Лик и дело професора Радослава Грујића

Промоција докторске дисертације протојереја Жељка Р. Ђурића