Наука

Историја Православне Цркве у Грузији

Грузија (Иверија) је држава у области Кавказа у коју Хришћанство долази са простора Кападокије у Малој Азији. Грузијанци (Ђурђијанци) коначно су крштени у доба цара Константина Великог (између 323. и 337. године). Предање говори да су први хришћански утицаји овде присутни још од доба Светих Апостола. Наиме, предање каже да је Пресвета Богородица требала да иде у Грузију, али, јавио јој се сâм Господ Христос и рекао да тамо пошаље светог апостола Андреја, који ће понети њен лик отиснут на дасци. На самом прелазу из 1. у 2. век римски епископ Климент је био протеран на Херсон и тамо је, пре свог страдања, проповедао хришћанску веру.

Просветитељка Грузије је света равноапостолна Нина или Нона (Житија светих за јануар). Била је пореклом из Кападокије. У њеном житију се каже да јој се у сну јавила Пресвета Богородица, дала јој крст од винове лозе и рекла: „Иди у Иверијску земљу, благовести Јеванђеље, а ја ћу ти бити заштитница”.

Владика Атанасије Јевтић: Предавања из Патрологије 2

Филиокве–контроверза: препрека јединству хришћана

Böhnke, Michael / Kattan, Assaad Elias / Oberdorfer, Bernd (Hrsg.): “Die Filioque-Kontroverse. Historische, ökumenische und dogmatische Perspektiven 1200 Jahre nach der Aachener Synode“, Herder Verlag, Freiburg 2011. [Reihe: Questiones Disputatae, Nr. 245].

Године 2009. обележенa је 1200-годишњица Аахенског Сабора (809). На том Сабору прокламовани Decretum Aquisgranense садражао је Filioque, допуну Символу вере из 381. г. Тим јубиларним поводом је од 23. до 26. септембра 2009. одржан у Ахену интернационални симпосион теолога, са фокусом на питању настанка филиокве-контроверзе. Укупно 36 теолога различитих вероисповести из Белгије, Немачке, Француске, Грчке, Велике Британије, Канаде, Аустрије, Румуније, Русије и Шведске узело је у својству референата учешће у раду овог симпосиона.

Пред нама је зборник радова прочитаних и дискутованих на њему -- Böhnke, Michael / Kattan, Assaad Elias / Oberdorfer, Bernd (Hrsg.): “Die Filioque-Kontroverse. Historische, ökumenische und dogmatische Perspektiven 1200 Jahre nach der Aachener Synode“, Herder Verlag, Freiburg 2011. објављених у угледној серији Questiones Disputatae, Nr. 245 овог издавача.

Живјети значи разумјети и дјеловати

Студентски парламент Универзитета у Источном Сарајеву прогласио је протојереја-ставрофора проф. др Бориса Брајовића, декана Православног богословског факултета у Фочи, за најбољег декана на овом Универзитету за 2012. годину.  Пројереј-ставрофор Борис Брајовић је старјешина храма Светог Димитрија на Крушевцу у Подгорици.

Овим поводом, професор Брајовић је дао интерву за сајт Универзитета у Источном Сарајеву, који у цјелости преносимо.

Проф. др Ксенија Кончаревић: Путевима словенске духовности

У сусрет јубилеју мисије светих Кирила и Методија међу Словенима

У историји културе и духовности Словена имена Светих Равноапостолних Кирила и Методија, просветитеља словенских, заузимају почасно место. Проучаваоци њиховог наслеђа наглашавају значај њиховог просветитељског рада за укључивање словенског живља у актуелни културни контекст Византије и Европе у целини, вредност увођења у богослужење Цркве матерњег језика пастве, величину подухвата превођења Библије на старословенски језик, смелост у утемељавању словенске Цркве, ширину обухвата њихове мисије и њене грандиозне резултате. Црква Христова велича их и слави као „громогласне трубе благовествовања Јеванђеља и слаткозвучну цитру проповеди спасења“ (Акатист Св. Равноапостолним Методију и Кирилу, икос 11), „делатнике у винограду Христовом, пастире добре стада Исусова и верне тумаче речи Божије“ (Акатист, икос 5), молећи им се за јединство духа и љубави словенских народа у једној, светој, саборној и апостолској Цркви.

Бихаћ - главни град Крајине љуте

Историјске белешке поводом прве архијерејске литургије у новоподигнутој православној саборној цркви у Бихаћу 2012. године)

Уно, зелена хладна водо, паћене земље наше,
Свилени појас што паше поља и луге и питома села,
Што течеш испред прагова многих и куће моје
У овој мирисној јесењој ноћи,
Топлину дајем ти срца и део душе своје.

Бранка Милошевић-Чаушевић
(Развитак, бр. 11 (1940), стр. 336)

Предојевићи – породица освајача Бихаћа и православних епископа

Бихаћ је највећи град западног дела Босне и Херцеговине, а  почетком 21. века за Србе постаје неко егзотично крајиште. Али није и не сме да буде тако. Срби Бихаћа – Бихаћани, мада они исламске вероисповести више воле да се зову Бишћани, оставили су итекако историјског и цивилизацијског трага. Почетак модерног Бихаћа, мултиетничког, подједнако исламског, римокатоличког и православног, може се и треба сместити у крај 16. века, када је плаштом велике Османске империје овај крај Поуња заогрнуо помухамедањени Србин, Хасан паша-Предојевић.