Наука

Трибина на Православном богословском факултету Београдског Универзитета

Верски и културни циљеви мисије Свете браће

Ко је послао свете Кирила и Методија у централну Европу - цар или патријарх? Одговор на ово питање ће нам умногоме помоћи да боље схватимо: 1. однос свете браће Кирила и Методија и патријарха Фотија; 2. однос свете браће и Рима и 3. циљ њихове мисије. Следујући најважнијим изворима којима располажемо - житијима св. Кирила и Методија на црквенословенском језику - њихова мисија је текла на следећи начин: моравски кнез Растислав је византијском цару Михаилу III послао своје изасланике са следећом молбом: „Господару, пошаљи нам неког епископа и учитеља; јер ти ваистину увек шириш добри закон по свим земљама".

Духовна завјештања Светог оца нашег Василија Острошког

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије одржао је 11. маја у Црквено-народном у Никшићу, предавање на тему "Духовна завјештања Светог Василија Острошког". Предавање је организовано у оквиру манифестације "Дани Светог Василија Острошког".

О крају отачког доба

Да ли је могуће временски ограничити отачко предање, а знати да је оно настало здруживањем теофаније и спремности човека да је сагледа и артикулише? Да ли је време отаца Цркве давно прошло? Да ли је уопште оправдано говорити о „крају отачког периода"? Ако јесте, када се тај крај догодио или када ће се догодити? Често се од патролога може чути да се са Јованом Дамаскином (VIII век) или Теодором Студитом (IX век) на Истоку, одн. Исидором Севиљским (VII век) или Јованом Скотом Ериугеном (IX век) на Западу, завршава патристичко доба. О пореклу и (не)оправданости тог мишљења биће речи у редовима који следе.

Из православне ризнице тумачења Светог Писма

У прошлом прилогу покушали смо да протумачимо Спаситељеве речи у Еванђељу по Јовану упућене Марији: „не дотичи ме се" (Јн 20, 17). Сада ћемо ову епизоду довести у шири контекст и повезати је са причом о неверном Томи (Јн 20, 24-29), у којој је такође главна тема непосредни, физички додир са Васкрслим Господом.

Библиотеке у Византији

У античком граду Византу нема података о постојању било какве традицији писања, скупљања и преписивања књига, пре него што је на његовим темељима Свети цар Константин Велики (око 280-337. г.) основао нови град Константинопољ. Исто тако нема никакве белешке о постојању библиотеке или философске школе. Све ово упућује на то да је библиотечка традиција почела да се развија од периода оснивања Константинопоља.