Наука

Трибина „Увод у политичку теологију“

У оквиру циклуса „Политичка теологија и хришћанска екумена", у Дому омладине је, 29.априла 2011. године, одржана трибина „Увод у политичку теологију". Говорници су били мр Никола Кнежевић из Центра за отворени дијалог и мр Вукашин Милићевић, јереј СПЦ.

Ранохришћанске библиотеке на Западу

Први веродостојни подаци о ранохришћанској библиотечкој традицију у Риму потичу из IV и V века. Најранији наговештај налази се у наредби папе Јулија I (?-352 год.), упућеној свештеницима, да црквено-законске списе не треба да сместе у зграду цивилног суда, него у scrinium sanctum in ecclesia.

Рим је у II веку био важан хришћанско-библиотечки центар, где су се сакупљали хришћански списи из целог Римског царства. Ови списи су касније били преписана за њихово даље ширење међу хришћанском читалачком публиком. Поуздано се зна да су неке римске цркве, у периоду од II до III века, поседовале врло богат библиотечки и архивски фонд. Једино је остала нејасна информација о величина фонда и његовој садржини. За време Диоклецијановог прогона (почетком IV века), извршена је насилна конфискација библиотечког и архивског фонда у римским црквама, који је вероватно по наредби био спаљен.

Одржана седница православне комисије за биоетику

Од 23. до 26. маја 2011. године, на грчком острву Крит, одржана је међународна комисија за биоетику коју сачињавају представници свих помесних православних аутокефалних цркава. Њоме је председавао Митрополит пергамски Јован Зизјулас, а за секретара ове комисије изабран је архимандрит Макарије из Васељенске патријаршије. Циљ ове комисије, коју је предложио Патријарх васељенски Вартоломеј, јесте формулисање заједничког православног става по питању биоетике. Комисија је донела одлуку да на сваком наредном састанку разматра по један конкретан биоетички проблем.

Симпосион "Српска теологија данас" - ПРОГРАМ

У сусрет значајној годишњици: Осам векова Милешеве - други део

Манастир Студеница је прва обитељ која је код Срба остварила широку замисао свога оснивача. Тим путем, не много касније, крећу Жича и Милешева. Тако, ова три манастира, поред осталог, постају прве династичке гробнице. Преносом свога брата Стефана Првовенчаног из Манастира Студенице у седиште архиепископије Жичу, Сава је на известан начин предодредио однос будућих српских владара, који ће се у погледу свога гроба понашати међусобно независно и аутономно у односу на Студеницу. Иначе, могло је лако да се деси да у том погледу Студеница постане центар коме сви теже, односно желе да буду сахрањени у задужбини оснивача владајуће куће.

У сусрет значајној годишњици: Осам векова Милешеве - први део

Од свих владарских задужбина: Mанастира Студенице (великог жупана Стефана Немање), Милешеве (краља Владислава), Бањске (краља Милутина), Дечана (краља Стефана Дечанског), Арханђела (цара Душана) - најтеже је говорити о почецима Mанастира Милешеве.