Наука

Студијски семинар у манастиру Крки

Манастир Крка је имао част да угости професоре српског језика, историје, географије, музичког и ликовног одгоја који су захваљујући Удружењу Захарије Орфелин и господину професору Новици Гајићу из Вуковара организовали семинар „Крка 2010".

Јеромонах Амфилохије (Радовић) – Богослужење и девственост

Пре скоро седамдесет година (1904), Баланос је написао књигу под насловом: „Да ли је Православна Јелинска Црква само богослужбена заједница?".

Блаженопочивши професор покушава, поменутом књигом, да оповргне критике Западњака, који се баве Православном Црквом, од којих је већина сматрала да је Православна Црква само „богослужбена заједница". Као сажети израз овог става Западњака, Баланос наводи речи познатог Kattenbusch: „Црква је у византијском периоду, и у целој садашњој области источног Хришћанства, само богослужбена заједница, супротно древној Цркви, која није била само богослужење; док је на Истоку била надасве или само богослужење"(1).

Генетски модификовани организми

Остварење научног сна

Средином деведесетих година генетски модификовани организми ушли су у комерцијалну пољопривредну производњу. О томе шта су то генетски модификовани организми и како настају, разговарали смо са проф. др Миодрагом Димитријевићем са Катедре за генетику Пољопривредног факултета у Новом Саду.

  • Господине професоре, реците нам укратко, молим Вас, шта су то генетски модификовани организми (GМО) и како настају?

генетска модификација Генетски модификовани организми су организми који никада не би настали спонтано у природи. То су, дакле, организми који настају свесним деловањем човека у лабораторији. По изласку из лабораторије, они налазе своје место било у свету микроорганизама, било у свету виших организама. Генетски модификовани организми не познају границе: ради се о једном механичком трансферу гена из организма који даје ген (донора) у организам који ген прима (акцептор), техникама које не познају никакве баријере, те је буквално могуће узети било који ген из било којег организма и убацити га у генетску основу неког другог организма.

Тумачење Молитве Господње

Молитва Господња је најсавршенија молитва. Ову молитву је Господ Исус Христос предао својим ученицима као образац свих молитава.

„Оче наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја, и на земљи као и на небу.
Хљеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла.
Јер је Твоје царство, и сила, и слава у векове векова. Амин."

Конкурс Епископског савета Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци - 6. август 2010. године

Епископски савет Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци, доноси одлуку о расписивању Конкурса за место доцента, ванредног професора или редовног професора на упражњеним катедрама за Канонско и црквено право и Историја Српске Цркве на Богословском факултету Светог Саве у Либертивилу, Илиној. Рок за пријаву кандидата је 20. август 2010. године.

Патријарх Павле: О хришћанској ревности

Патријарх Павле Спаситељ је истерао трговце из храма, као што стоји и код Апостола Јована, из ревности јер после тога догађаја ученици се његови сетише да је (за њега) написано: "Ревност: за дом твој изједа ме". Овде нам Господ показује пример ревности. Али ако хоћемо у свакој прилици да знамо каква треба да буде наша ревност, потребно је да се подсетимо речи Апостола Павла о оним припадницима јеврејског народа који нису прихватили Христа. За њих Апостол каже: "Сведочим да имају ревност за Бога, али не по разуму" (Рим. 10, 2).

Права ревност је она која је разумна, јеванђелска, као ова коју је показао Спаситељ. Такву ревност и ми треба да имамо, разумну ревност. Ако њу будемо имали, избећи ћемо сваки фанатизам и сва претеривања. Нека би нам Господ помогао да и ми имамо исту ону ревност у врлини и према сваком добром делу коју је Он имао према дому Оца свога!

Патријарх Српски Г. Павле

Преузето из књиге Живот по Јеванђељу, Патријарх српски Павле, Народна и универзитетска библиотека у Приштини и Арс Либри, Београд,1998.