Наука

Mр Драган Каран: „Господе, шта је човек да га се сећаш или син човечији да га походиш“ 

У четвртак, 1. октобра 2009. године, са почетком у 19 часова, у великој сали зграде Друштвено-политичких организација у Бачкој Паланци, на позив Црквене општине бачкопаланачке, господин мр Драган Каран, асистент на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, одржао је предавање на тему: „Господе, шта је човек да га се сећаш или син човечији да га походиш"

Камером испод Аја Софије

Познати турски режисер Гуленсој први је ушао у подземне лавиринте како би истражио шта се стварно крије испод темеља богомоље

„Оно што се крије испод Аја Софије много је узбудљивије од онога што се може видети у самом византијском споменику. У то ћете се уверити". Тако је, шкрто и загонетно, Гоксел Гуленсој, познати турски режисер, најавио свој документарац о легендама које се испредају вековима и преносе с колена на колено. Он ће се пред гледаоцима наћи крајем јесени, под насловом који унапред распаљује знатижељу: „Испод Аја Софије".

Античка култура, европско и српско наслеђе

У петак, 25. септембра у амфитеатру Православног богословског факултета отворен је међународни научни симпосион „Античка култура, европско и српско наслеђе" у организацији Друштва за античке студије, чији председник, проф. др Ксенија Марицки-Гађански организује и води овај скуп. Симпосион је отворио Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј Буловић, декан Факултета, након чега је академик Димитрије Стефановић уручио професору Карлу Јоакиму Класену Повељу Матице српске, обративши се присутнима на српском и немачком језику.

130. године од рођења српског научника Милутина Миланковића

Међународни симпозијум под називом "Климатске промене у освит друге декаде овог века" посвећен обележавању 130. године од рођења српског научника Милутина Миланковића отворен у Српској академији наука и уметности.

Међународни научни симпосион Античка култура, европско и српско наслеђе - Православни богословски факултет у Београду

Православни богословски факултет Универзитета у Београду је домаћин првог дана међународног симпосиона Античка култура, европско и српско наслеђе.

Опшириније на интернет презентацији Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

Старац Јосиф Ватопедски - Живи сведок Живог Бога

Да би племените успомене и у будућности постојале као блистави путокази духовне историје, оне се морају записати. (почетак житија Преподобног Јосифа Исихасте, које је написао блаженопочивши старац Јосиф Ватопедски, његово чадо)


...Старац је веома љубио нас Србе! Кад год би чуо да му је дошао неки Србин у келију, лице би му просто заблистало. И одмах би почињао да говори о о. Јустину Поповићу, кога је изузетно волио и цијенио. Више пута нам је говорио: „Оно што је Свети Сава био за Србе у своје вријеме, то је о. Јустин био у наше вријеме! Свети Сава и Свети Јустин су два највећа стуба Српске Цркве!" А једном ми је чак рекао: „ Ах, тај о, Јустин!!! То је један духовни гигант! Ја га нисам лично упознао, али сам га упознао кроз молитву и кроз његове књиге! Знаш, након мог старца Јосифа (Исихасте), ја за свог духовног оца сматрам о. Јустина!"