Наука

Епископ Григорије: Есхатолошка димензија поста

Аудио запис предавања Његовог Преосвештенства Епископа Захумско - херцеговачког Г. Григорија на тему "Есхатолошка димензија поста" преносимо са интернет презентације Светигоре, Радија Митрополије црногорско-приморске.

- Епископ Григорије: Есхатолошка димензија поста /аудио/

Извор: Светигора

Црква је једна и недељива

(једно пастирско виђење административног јединства наше Цркве у Северној и Јужној Америци)

Света Црква је од Свога настанка била, Она јесте и вазда ће, на првоме месту, бити Тело Христово. Бринући се с љубављу и стрпљењем о једном делу Тела Христовог, младој и крхкој хришћанској заједници у граду Ефесу, Свети апостол Павле, током сужањства у Риму између 61. и 63. године, пише једну посланицу, која је данас у Новом Завету позната као Посланица Ефесцима Светог Апостола Павла. Основне теме тог Павловог обраћања Ефесцима јесу: Христос као Глава и угаони камен Цркве,  и - Јединство Духа и вере у Цркви. Наглашавајући важност јединства међу члановима једнога Тела, тојест Цркве, свети Апостол пише: „Молим вас, дакле, ја сужањ у Господу, да се владате достојно звања на које сте позвани, са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога у љубави, старајући се да  чувате јединство Духа свезом мира: једно тело, један Дух, као што сте и позвани у једну наду звања својега. Један Господ, једна вера, једно крштење, један Бог и Отац свију, који је над свима,кроза све и у свима нама" (Ефесцима 4:1-6).

Будући божанска по Својој природи, а апостолска по сведочењу, Света  Црква Православна је увек вредновала мир и јединство као неке од најважнијих врлина хришћанског живота. Стога се на сваком богослужењу Црква моли „за мир свега света, за непоколебивост светих Божијих Цркава и сједињене свих" (трећа прозба велике јектеније).

Пријављивање кандидата за полагање пријемног испита на Православном богословском факултету Универзитета у Београду

Пријављивање кандидата за полагање пријемног испита на Православном богословском факултету Универзитета у Београду у другом уписном року: 31. 08. до 02. 09. 2009. год.
Преостало је 114 слободних места за упис кандидата у статусу самофинансирајућих студената.

Опширније видети на Интернет презентацији Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

Конкурс за упис студената на прву годину Високе школе Српске Православне Цркве за уметности и консервацију академске 2009/2010.

На акредитованим студијским програмима на Високој школи -Академији Српске Православне Цркве за уметности и консервацију: Црквене уметности и Обнова и чување,могу се уписати кандидати који имају завршено средње образовање учетворогодишњем трајању, односно кандидати који немају завршено средње образовање учетворогодишњем трајању, ако положе допунски испит и испит за проверу склоностии способности.

Пријава на конкурс: 1-10. септембра 2009. године

Навршила се тридесета годишњица од упокојења протојереја Георгија Флоровског

11. августа навршила се тридесета годишњица упокојења једног од најистакнутијих богослова ХХ вијека, протојереја Георгија Флоровског. Отац Георгије је био, између осталог, професор на Богословском институту Св. Сергија у Паризу и декан на Богословској академији св. Владимира у Њу Јорку и сматра се покретачем и надахнитељем патристичког препорода у богословљу ХХ вијека. По ријечима једног од његових ученика, блаженопочившег епископа Данила (Крстића), Флоровски је био „пастир посвећен читавом православном хришћанском свету". Отац Георгије, кога је владика Данило назвао „васељенским протојерејем", године Другог свјетског рата провео је у Србији.

203 године од боја на Мишару

Бој на Мишару, који се одиграо 13. августа 1806. године, представљао је једну од најзначајнијих победа устаника над јединицама регуларних оружаних снага Отоманског Царства. Предвођени вождом Карађорђем и истакнутим устаничким првацима шабачког и ваљевског краја, Срби су том приликом однели бриљантну победу која је учврстила положај устаника и драматично угрозила статус Турака у оквиру Београдског пашалука. Опеван у древним епским јуначким песмама, бој на Мишару временом је постао део националне историје и митологије чувајући на тај начин сећање на мишарске јунаке и велику победу над Турцима коју су остварили.