Наука

Жички монах Јаков Арсовић, духовни ученик владике Николаја

(…) Тако видимо да је Радоје Арсовић (отац Јаков) рођен у миланџанско-косорићкој парохији, а да је крштен у цркви Светог Саве, задужбини епископа жичког Јанићија (Јоаникија) Нешковића, званог „Јања“ (1804-1873), где је Радоје 1893. године и заведен у протоколу рођених у тој парохији. Рођен је у Кушићима, 13. децембра 1893; међутим, по податку који сам преузео из његове легитимације, коју је отац Касијан студенички сачувао и мени доставио, са познатом фотографијом, он је рођен 1894. године. Отац му се звао Јефта, а мајка Сава. Крштен је седам дана после рођења, 20. децембра.

Игуман Доситеј: Преобразимо се ради сусрета са Богом

У манастиру Светог Георгија у Ћелијама колубарским на дан Светог Преображења Господњег, 19. августа 2020. године, свету службу Божју служио је јеромонах Доситеј, игуман те светиње Богом спасаване Епархије шумадијске.

“Господње је обећање будућих добара” указао је на почетку беседе отац Доситеј. “Једно је што ми говоримо у проповедима и у причама како се Бог јавио у телу и како је тајанствено дошло до сједињења Бога и човека, а сасвим је нешто друго то гледати очима: када се из тог оваплоћеног тела угледају зраци Божанске Светлости, оних нестворених енергија које излазе из Суштине Божје. То су свети оци називали виђење Славе Божје” појаснио је игуман Доситеј, који је у наставку говорио и о Апостолима које је Господ Исус Христос повео на гору Тавор и старозаветним пророцима који су се Господом на гори и појавили.

Празник Преображења Господњег

У среду, 6/19. августа 2020. године, наша света Црква молитвено ће прославити празник Преображења Господа нашег Исуса Христа. Како нам о томе сведочи свето Јеванђеље, Господ Исус Христос је са тројицом Својих апостола – Петром, Јаковом и Јованом, узишао на гору Тавор како би се тамо заједно помолили (Лук. 9, 28). На врху горе Тавор Господ се преобразио пред Својим ученицима. У том тренутку, Његово лице је засијало као сунце, а Његова одећа је постала бела као светлост. У часу Преображења Христовог појавила су се и два старозаветна пророка – Мојсије и Илија. Видевши тај чудесни свештени призор, апостол Петар се обратио Господу речима: Добро нам је овде бити (Мат. 17, 4). Истовремено, из облака који се појавио приликом Христовог Преображења, чуо се глас Оца Небескога, Који је рекао: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи, Њега слушајте (Мат. 17, 5).

Преображење Господње - празник незалазне светлости

Данас бездан неприступне Светлости (изли се)! Данас безгранични излив Божанскога сјаја на гори Тавору Апостолима засија! Данас се обзнањује Старог и Новог Завета Господар Исус Христос, мени драга Личност и Име, заиста најслађе и најжељеније и сваки појам сладости превазилазеће. Данас начелник Старог (Завета) Мојсије, божански законополагач, на гори Тавору стоји пред Христом Законодавцем као Владарем и осветљује се Његовим домостројем (очовечења), у који је у старини био праобразно посвећен  јер то, рекао бих, означавају „леђа Божја“ (2 Мојс. 33, 23)  и јасно види славу Божанства покривен раселином стене, као што каже (Свето) Писмо (2 Мојс.33, 2223). А Стена је Христос, оваплоћени Бог Логос и Господ, као што нас јасно научи божански Павле, рекавши: „А Стена беше Христос“ (1 Кор. 10, 4), који Својега тела као неки најмањи отвор отшкрину и светлошћу изобилном и јачом од сваког вида присутне обасја. (Преподобни Јован Дамаскин)

Великогоспојински пост

Заволи пост најдивнији – дело веома поштовано и богоугодно. Пост је души одбрана добра, телу поуздани сустанар.  Пост је оружје одважнима, школа подвижницима. Пост одбија искушењâ, он блиста на подвигу побожном. Пост узноси молитву на небо. Пост је пут ка покајању.

Свети Јефрем Сирин

Пресвета Дјева Марија, као Она која је родила Сина Божјег – Господа Исуса Христа, заузима јединствено место у молитвеном и богослужбеном животу Цркве. Најзначајнији празник посвећен Мајци Божјој – Успење Пресвете Богородице, издваја се, у односу на остале Богородичне празнике, по вишедневном посту који му претходи, а назива се Успенски, Великогоспојински или Богородичин пост. У свештеном периоду Успенског поста, који траје од 1/14. августа до 28/15. августа, Црква нас позива на што усрдније подражавање начина живота Пресвете Богородице, која је време пре свога претстављења и Успења проводила у посту и молитви. На тај начин, Црква нас у данима поста води ка благодатном и духовном преображењу и обожењу наше, грехом укаљане, људске природе.

Пост у част Пресвете Богородице

У Цркви Христовој личност Пресвете Богородице је одувек посебно поштована, а један од видова тог поштовања Богомајке јесте и Успенски (Госпојински) пост који је установљен у Њену част.

Лик Свете Дјеве посебно се разоткривао народу Божјем још у Старом Завету праобразима: у Лествици Јаковљевој, Купини неопалимој, у чудесном пролазу Јевреја кроз Црвено море, у сасуду са маном, у Гедеоновом руну, а на крају пророк Исаија предсказује: Ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и даће му име Емануил (Ис. 7, 14). Због своје непроцењиве улоге - Рођења Господа нашег Исуса Христа Спаситеља нашег, Пресвета Владичица Богородица одувек је посебно поштована, а Црква јој је богомудро, као израз поштовања, подарила Успенски (Госпојински) пост који претходи празнику Њеног Успенија.