Наука

Успење Пресвете Богородице - Велика Госпојина

Пресвета Дјева Марија, Богородица, посредница нашег спасења, поживела је још доста дуго после Вазнесења Сина свог. Док је умирао на крсту, Син њен, Исус Христос на чување ју је предао светом Јовану Богослову. У његовом дому, на Сиону, живела је она у непрестаној молитви ишчекујући дан када ће отићи Сину свом. Често је походила сва она места, која су подсећала на велике догађаје и велика дела Сина њеног. Својим молитвама, саветима, кротошћу и трпељивошћу помагала је она светим апостолима у ширењу Божје речи. Најдуже времена у молитви проводила је на Јелеонској Гори, молећи Бога да је што пре узме себи.

Беседа Преподобног Јустина Ћелијског на Успеније Пресвете Богородице

Ево, данас празнујемо први Празник, браћо и сестре, празнујемо други Васкрс. О првом Васкрсу васкрсао је Христос. А данас је други Васкрс, васкрс Пресвете Богомајке, Која је са телом узнесена на Небо. Данас се Она упокојила, као што се људи упокојавају. Али, када су је сви Апостоли испратили и сахранили, на погребу Пресвете Богомајке није био, по промислу Божјем, Свети Апостол Тома. Кад је после три дана дошао, он изјави жељу да хоће да целива гроб и свете мошти Богородице. Кад су отишли на гроб и отворили га, они су видели да тела Пресвете Богомајке нема. Тело је Њено Господ узнео на Небо. То се показало истога дана, јер се Пресвета Богомајка предвече јавила свима Апостолима и објавила да је Она отишла Сину Своме, изнад свих Небеса.

Икона Богородице Страдалне (Страсне)

У Цркви Христовој личност Пресвете Богородице је одувек посебно поштована, а један од видова тог поштовања Богомајке јесте и Успенски (Госпојински) пост који је установљен у Њену част. Лик Свете Дјеве посебно се разоткривао народу Божјем још у Старом Завету праобразима: у Лествици Јаковљевој, Купини неопалимој, у чудесном пролазу Јевреја кроз Црвено море, у сасуду са маном, у Гедеоновом руну, а на крају пророк Исаија предсказује: Ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и даће му име Емануил“ (Ис. 7, 14). Због своје непроцењиве улоге - Рођења Господа нашег Исуса Христа Спаситеља нашег, Пресвета Владичица Богородица одувек је посебно поштована, а Црква јој је богомудро, као израз поштовања, подарила Успенски (Госпојински) пост који претходи празнику Њеног Успенија.

Нови ректор Московске духовне академије

Одлуком Свештеног Синода Московске Патријаршије од 25. августа 2020. године досадашњи ректор Московске духовне академије Епископ звенигородски Питирим је разрешен те дужност и постављен за Епископа скопинског и шацког. За новог ректора Московске духовне академије постављен је досадашњи Епископ скопински и шацки Теодорит, носиће звање Епископа звенигородског, а биће и викарни архијереј Московског патријарха.

Игуман Доситеј: Преобразимо се ради сусрета са Богом

Све што чинимо у овом животу треба да је усмерено ка спасењу душе, ка том тренутку изласка из овога тела, да можемо са смелошћу рећи: -Ево ме Господе! И да можемо зачути од Господа: -Слуго, у маломе си ми био веран, уђи у радост Господара свога. А Он, по неизмерној доброти, жели спасење свима! Господ жели спасење и онима који живе грешно, који не знају за доброту Божју, да и они да прогледају и да се спасу. У том смислу велики је значај праштања људима. Опраштање је знак доброг срца, милосрђа, љубави, а непраштање је осуђивање ближњег - као да му не дамо да се спасе. Себе ћемо да растеретимо праштањем, а суд оставимо Богу. Учимо да праштамо јер ћемо тако учинити живот лепшим, јер - суд по милости биће онима који чине милост.

Свети Максим Исповедник: О ступњевима бестрашћа

Прво бестрашће јесте потпуно уздржавање од чињења зала, и оно се може видети код почетника; друго бестрашће јесте потпуно уклањање сваке помисли од умног пристајања на (чињење) зала, и оно се збива код оних који се свесно предају врлини; треће (бестрашће) јесте потпуна непокретност жеље према страстима, код оних који посредством облика, мислено доспевају до виђења логоса видљивих ствари; четврто бестрашће јесте потпуно очишћење чак и од простог замишљања страсти, и оно је присутно код оних који су, посредством познања и созерцања, владалачку способност душе учинили чистим и провидним огледалом Божјим.