Богословље

Лоза Светог Симеона

На јужној страни Саборне хиландарске цркве, сваком поклонику пада у очи високо узрасла и снажно разграната винова лоза, полегла по својој пергули. Њено стабло долази из зида на метар и по одстојања од земље, из гроба светог Симеона (Стефана Немање) који се налази поред истог зида, са унутрашње стране храма. Хиландарско предање о тој лози каже следеће:

Кад је од смрти светог Симеона (13. фебруара 1200.) протекло седам година и кад је свети Сава дошао из Карејске испоснице у манастир да би припремио пренос моштију светог Симеона у Србију ради мирења завађене му браће, онда су хиландарски монаси неутешно плакали. Тада се свети Симеон јави у сну игуману Методију и каже му како је потребно да његове мошти буду пренете на родну груду, али да ће за утеху хиландарском братству из празног гроба његовог изнићи лоза и докле год она буде рађала, дотле ће и благослов његов на Хиландару да почива.

Презвитер Милош Ловрић: Света Тајна Брака

У недељу, 21. фебруара 2010. године одржана је прва духовна Трибина другог семестра предавањâ на Учитељском факултету у Сомбору. Презвитер Милош Ловрић, архијерејски намесник сомборски, одржао је предавање на тему СветаТајна брака.

Јеромонах Панарет: Монаштво и савремени човек

У прву недељу Часног Поста, 21. фебруара текуће године, у галерији Културно информативног центра у Футогу, предавањем јеромонаха Панарета, игумана манастира Бођани, отворен је овогодишњи циклус предавања која организује Црквена општина футошка. Уважени гост је говорио о настанку, оснивачима и првим монашким заједницама, као и о савременом доживљају монаштва.

• Звучни запис предавања

Извор: Епархија бачка

Одлагање циклуса предавања Епископа др Атанасија

Катедра за Патрологију на Православном богословском факултету обавештава студенте да се циклус предавања епископа др Атанасија (Јевтића), редовног професора Православног богословског факултета у пензији, одлаже до даљњег због обавеза епископа др Атанасија насталих његовим именовањем за администратора Епархије рашко-призренске.

Eпископ др Максим Васиљевић, доцент

Прва недеља Великог поста

Пост овај назива се Великим, и због посебне важности, и са своје дужине. Састоји се од Свете четрдесетнице и Страсне седмице. Четрдесетница је установљена, од стране Цркве, ради подражавања 40-дневног поста и молитве Господа Исуса Христа, које је Господ држао - после свога крштења, удаљивши се у пустињу - пред своје ступање на проповед Јеванђеља. Иза Св. четрдесетнице, која се завршава у петак Шесте седмице поста, долази пост Страсне седмице, посвећен учествовању у страдањима и смрти Господа Христа, по заповести његовој да ће „доћи... дани кад ће се отети Женик од њих, и онда ће постити у оне дане" (Лука 5, 35).

Благодат мира

У миру благослова твога,
Помири нас, оче, смирењем твојим,
Павловом вером, Павловим стрпљењем,
Горостасу Павловога раста,
Ходећ' неуморно, путем Христа Спаса,
Проносећи благослов, вечног Цара мира,
Завађеном Србљу, до крајњих даљина,

Помири нас, оче, благословом твога мира,
Уподобивши се пустињаку твоме,
Јовану равноангелноме, учитељу девства,
Као негда, у молитви не престај,
Служећи непрестано, пред престолом Бога,
Зацели ране гордог рода твога,

Мером раста љубави твоје,
Огреј нас и опери, умиј и убели,
Смирењу призови, оче православни,
Учењем твојим јеванђелским,
Научи нас да будемо људи,

Шапатом нечујног мимохода, што сваког чуди,
Поздрављајућ' тебе постадосмо људи,
Прославивши чудеснога Творца,
У лику земаљскога, часног оца, тебе,
Препознасмо достојанство себе.

24. децембра 2009,
Храм Светог Саве
о 40-oдневном парастосу

Г.Гајић