Богословље

Навршила се тридесета годишњица од упокојења протојереја Георгија Флоровског

11. августа навршила се тридесета годишњица упокојења једног од најистакнутијих богослова ХХ вијека, протојереја Георгија Флоровског. Отац Георгије је био, између осталог, професор на Богословском институту Св. Сергија у Паризу и декан на Богословској академији св. Владимира у Њу Јорку и сматра се покретачем и надахнитељем патристичког препорода у богословљу ХХ вијека. По ријечима једног од његових ученика, блаженопочившег епископа Данила (Крстића), Флоровски је био „пастир посвећен читавом православном хришћанском свету". Отац Георгије, кога је владика Данило назвао „васељенским протојерејем", године Другог свјетског рата провео је у Србији.

Патријарх Павле: Смиреност – мајка врлина

Смиреност је дакле, браћо и сестре, мајка свију еванђелских врлина, јер се Бог гордима противи, а смиреним даје благодат. Онај коме се Бог противи, јер се уствари тај грешник противи Богу, тај не може имати никакву благодат, никакав напредак ни у чему. Он ће задобити вечну пропаст, ако се не покаје. Смиреност је дакле темељ и основа свију еванђелских врлина. То не значи бити пасиван, није то мртвило духовно. Напротив, смиреност захтева једну огромну снагу да у себи савладамо гордост, онај грех који је анђела претворио у ђавола. И ту смиреност имала је Света Богородица, и оне одлике које су Њу удостојиле да буде мајка Сина Божијега то су ево, те духовне одлике, духовне вредности које је Она, уз помоћ благодати Божије, али лично остварила.

Епископ Порфирије: Црква и свет

Са интернет портала Светигоре - Радија Митрополије црногорско-приморске, преносимо предавање Његовог Преосвештенства викарног Епископа јегарског Г. Порфирија одржано у Крагујевцу на тему Црква и свет. На веома посећеном предавању Владика је говорио о односу Цркве и света кроз историју и у наше време, односу Цркве и болести зависности - посебно наркоманије, као и о активностима рехабилитационог центра за борбу против наркоманије - заједнице Земља живих који делује при манастиру Ковиљ.

Владика Порфирије: Црква и свет /mp3/

Разговор са игуманом Јефремом ватопедским

Деветнаестог маја 2009. године, уприличен је сусрет студената московских духовних школа са игуманом светогорског манастира Ватопеда, архимандритом Јефремом. Госта је поздравио проректор за васпитање, игуман Васијан (Змејев). Ово није први сусрет игумана Јефрема са студентима Московске духовне академије. Он је примијетио посебан интерес Руса за искуство духовног живота Свете Горе.

Епископ диоклијски Јован: Беседа на Духове 2009.

Господо хришћанска, eво нас у Тајни празника Св. Педесетнице. Ево прилике да уђемо у тајну језика Цркве и да откријемо себи и свету, опет и изнова, сву лепоту празничног доживљаја.

Време празника открива нам прво јављањe свештеног времена. Свештено време - то је време Цркве, и за његов извор може се сматрати дан Св. Педесетнице. На тај начин религиозан и побожан човек, за разлику од оног који у потпуности живи световним, секуларним начином живота, он живи у свештеној садашњости, која би се могла упоредити са есхатолошком стварношћу. Нерелигиозном човеку је неприступачно ово тајанствено осећање литургијског времена, па су услед тога за њега неприступачне и више пројаве духовне културе. Појава Педесетнице неоспорно сведочи да је храм место освештања, доживљаја свештенога времена. Зато је Црква Саборна, односно васељенска, а не национална Црква. Од чуда гласолалије започиње Црква, чиме ће се окончати њен ход кроз историју - носећи универзалну поруку и поуку. У земаљском шаренилу и разноликости, сва човечанска историја сведочи о богатству културе. Можемо слободно поновити речи Господње "да Дух дише где хоће", стварајући велика дела културе и уметности.

Одржан први годишњи симпосион „Српска теологија данас“

У петак и суботу, 29. и 30 маја 2009. године на Православном богословском факултету одржан је први годишњи симпосион „Српска теологија данас" у организацији новооснованог Института за теолошка истраживања који ради при Факултету. У дводневном раду симпосиона учествовали су декан Факултета, проф. др Иринеј Буловић, Епископ бачки, министар вера и продекан за науку, проф. др Богољуб Шијаковић, пензионисани професори факултета проф. др Амфилохије Радовић, Митрополит црногорско-приморски и проф. др Атанасије Јевтић, умировљени Епископ захумско-херцеговачки, професори факултета, професори, докторанди и постдипломци са више факултета у земљи и иностранству и сарадници у настави на Богословском факултету Универзитета у Београду.