Богословље

Протојереј Милован Миодраговић: О светој Тајни Причешћа и потреби причешћивања

Света Тајна Причешћа је највећа и најсветија Тајна Цркве; то је уствари централна Тајна Цркве у којој се обједињују и врхуне све Тајне и молитвословља и сав живот Цркве, а посебно њене Литургије или Евхаристије као Тајне Христа и Његове Цркве.

Свету Тајну Причешћа установио је Господ наш Исус Христос на Тајној вечери: „узевши хлеб у своје свете и пречисте и непорочне руке, заблагодари, благослови, освети, преломи и дадесвојим светим Ученицима и Апостолима, рекавши: Узмите, једите, ово је Тело моје, које се за вас ломи на отпуштење грехова. А тако и чашу по вечери, говорећи: Пијте из ње сви: ово је Крв моја Новога Завета, која се за вас и за многе излива на отпуштење грехова", и предао је својим светим ученицима, апостолима, односно, својој Цркви, рекавши: „ово чините у мој спомен".

Архимандрит Јован Радосављевић: Белешке о Патријарху Павлу

Високопреподобни архимандрит Јован Радосављевић гостовао је на трибини одржаној 6. децембра 2009. године у свечаној дворани Змај-Јовине Гимназије у Новом Саду.

Добротом уредништва интернет презентације Епархије бачке преносимо звучни запис предавања оца Јована Радосављевића.

Владикa Атанасијe Јевтић: Христос и Црква

Предавање Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Г. Атанасија (Јевтића) на тему Христос и Црква одржано у Парохијском Дому Црквене Општине Гацко, 1. новембра 2009. године, преносимо са интернет презентације радија Светигоре.

- Владикa Атанасијe Јевтић: Христос и Црква

Старац Јосиф Ватопедски - Живи сведок Живог Бога

Да би племените успомене и у будућности постојале као блистави путокази духовне историје, оне се морају записати. (почетак житија Преподобног Јосифа Исихасте, које је написао блаженопочивши старац Јосиф Ватопедски, његово чадо)


...Старац је веома љубио нас Србе! Кад год би чуо да му је дошао неки Србин у келију, лице би му просто заблистало. И одмах би почињао да говори о о. Јустину Поповићу, кога је изузетно волио и цијенио. Више пута нам је говорио: „Оно што је Свети Сава био за Србе у своје вријеме, то је о. Јустин био у наше вријеме! Свети Сава и Свети Јустин су два највећа стуба Српске Цркве!" А једном ми је чак рекао: „ Ах, тај о, Јустин!!! То је један духовни гигант! Ја га нисам лично упознао, али сам га упознао кроз молитву и кроз његове књиге! Знаш, након мог старца Јосифа (Исихасте), ја за свог духовног оца сматрам о. Јустина!"

Епископ Григорије: Есхатолошка димензија поста

Аудио запис предавања Његовог Преосвештенства Епископа Захумско - херцеговачког Г. Григорија на тему "Есхатолошка димензија поста" преносимо са интернет презентације Светигоре, Радија Митрополије црногорско-приморске.

- Епископ Григорије: Есхатолошка димензија поста /аудио/

Извор: Светигора

Црква је једна и недељива

(једно пастирско виђење административног јединства наше Цркве у Северној и Јужној Америци)

Света Црква је од Свога настанка била, Она јесте и вазда ће, на првоме месту, бити Тело Христово. Бринући се с љубављу и стрпљењем о једном делу Тела Христовог, младој и крхкој хришћанској заједници у граду Ефесу, Свети апостол Павле, током сужањства у Риму између 61. и 63. године, пише једну посланицу, која је данас у Новом Завету позната као Посланица Ефесцима Светог Апостола Павла. Основне теме тог Павловог обраћања Ефесцима јесу: Христос као Глава и угаони камен Цркве,  и - Јединство Духа и вере у Цркви. Наглашавајући важност јединства међу члановима једнога Тела, тојест Цркве, свети Апостол пише: „Молим вас, дакле, ја сужањ у Господу, да се владате достојно звања на које сте позвани, са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога у љубави, старајући се да  чувате јединство Духа свезом мира: једно тело, један Дух, као што сте и позвани у једну наду звања својега. Један Господ, једна вера, једно крштење, један Бог и Отац свију, који је над свима,кроза све и у свима нама" (Ефесцима 4:1-6).

Будући божанска по Својој природи, а апостолска по сведочењу, Света  Црква Православна је увек вредновала мир и јединство као неке од најважнијих врлина хришћанског живота. Стога се на сваком богослужењу Црква моли „за мир свега света, за непоколебивост светих Божијих Цркава и сједињене свих" (трећа прозба велике јектеније).