Богословље

Симпосион: Српска теологија данас - Православни богословски факултет у Београду, 29-30. мај 2009.

Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду, отворио је данас у овој највишој црквеној образовној институцији Први годишњи симпосион на тему Српска теологија данас. На пленарној сесији присутнима су се обратили Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Преосвећена Господа епископи Браничевски Г. Игњатије и умировљени Захумско-херцеговачки Г. Атанасије.

Научном скупу поред еминентних гостију из земље и иностранства присуствују проф. др Богољуб Шијаковић, министар вера у Влади Републике Србије, Његово Преосвештенство Епископ диоклијски Г. Јован, као и професори и студенти Богословског факултета, Академије СПЦ за уметност и консервацију и других факултета Универзитета у Београду.

Предавање протопрезвитера др Павла Таразија на ПБФ: Библија пред новим изазовима

Беседа Епископа далматинског Фотија на Благовести

Драга браћо и сестре, нека је срећан и благословен данашњи велики дан када празнујемо Благовести Пресветој Богородици. Ово је један диван црквени празник, који се у богослужбеним химнама назива почетак нашега спасења. По чему је и како овај празник почетак нашег спасења, чули смо из данашњег Јеванђеља. Свети апостол Лука нам описује како се збио овај чудесни догађај ево пре више од две хиљаде година у граду Назарету у Светој Земљи. Чули сте како је свети архангел Гаврило, послан од Бога, дошао Пресветој Богородици и благовестио јој да ће она бити та која ће зачети и родити Спаситеља света Исуса Христа. Пресвета Богородица, будући савршеног живота, али као људско биће се пита: Како ће то бити кад ја не знам за мужа? (Лк. 1, 34) Већ се из овога дијалога између светог архангела и Пресвете Богородице открива да ће Христово рођење бити натприродно, божанско, од Духа Светога, сасвим другачије него што се зачињу људи на земљи. Празник Благовести нам показује да ће Христов долазак у свет бити једно велико, тајанствено чудо Божије.

Сав је био Благовест и благовестив

Беседа Епископа Атанасија (Јевтића) на Благовести 2009. године у манастиру Ћелије поводом 30-годишњице упокојења оца Јустина

Све што је Бог имао у срцу своме, у дубини Љубави Своје, у благовољењу Своме од вечности, данас је саопштио, рекао, објавио, благовестио. Благовесниик анђео је најавио Богородици највећу благовест, највећу радосну, благу, добру, спасоносну вест. Дакле, Благовест је највећа и радосна вест спасења. Син Божји, Син Једног Оца је, да би свако људско биће постало Син Божји, онај, по природи Јединородни, постао Прворођени међу многом браћом; а ми, по природи створења, постајемо усиновљени - браћа Његова, а деца Божија. Благовесник те благовести арханђелове, светотројичне, свеспасоносне, био је данас Свети Арханђео Гаврило. А у нашем времену благовесник је, опет, анђео у телу, Благоје - Отац Јустин, који је рођен на овај дан на који прослављамо и 30 година од његовог пресељења у Цраство Небеско. Сав је био Благовест и благовестив. Сав је био Јеванђеље и Јеванђелиста.

Како један Американац гледа на Православље?

У оквиру своје посете Србији, отац Герасим, игуман манастира Светог Германа Аљаског у Платини, Калифорнија, посетио је наш факултет и у амфитеатру одржао предавање студентима на тему „Како један Американац гледа на православље?" Предавању су присуствовали Епископ бачки др Иринеј Буловић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду, и Епископ западноамерички др Максим Васиљевић, који је игуману Герасиму надлежни архијереј и домаћин у Србији, као и више предавача факултета.

Стоседамдесетпет година Тимочке епархије

Јула 1833. године књаз Милош посетио је Тимочку Крајину, која ће тек на Сретење 1834. године, заједно са 6 нахија Карађорђеве Србије, бити присаједињена Србији. Дан након Сретења 1834.г. успостављена је Тимочка Епархија, а за њеног првог Епископа хиротонисан је у Саборној цркви у Крагујевцу Доситеј Новаковић из околине Прилепа, калуђер зографски, протосинђел Нишкога Митрополита Мелентија који мученички од Турака на трећи дан Духова пострада заједно са виђенијим нишким грађанима, па игуман и архимандрит манастира Горњака.