Богословље

О пoгубним новотаријама тзв. ревнитељâ „старог начина служења"

О пoгубним новотаријама тзв. ревнитељâ „старог начина служења" - осврт на испаде секташких псевдозилота у Душковцима код Пожеге

Истински побожни, црквено, светосавски савесни људи у нашој Цркви запањени су новонасталом халабуком у делу Жичке Епархије, коју изазива групица (или пар групица, које претачу „из шупљег у празно", као они Мирашеви, с путујућим аутобусом) псевдозилотâ, секташа по менталитету, по понашању сасвим туђем Православљу, а што несрећна, плаћеничка мас-медија „проевропске" Србије итекако надувавају, репризирају - као да је то главни проблем Србије и Српког народа, и то у моменту док Косовски пожар гори и спаљује савести, уз подршку истих проевропских мас-медија, разноразних владиних и невладиних Еврослинаваца, за које не постоји, и треба да нестане, Србија на Истоку, и Балкан као колевка Европе, а да остане само бедно епигонство трабаната оних који су нас јуче здушно бомбардовали због суманутог, њима а не народу служећег комуњаре.

Васељенски Патријарх Вартоломеј I: Порука за Светски дан човекове околине (5. јуна 2008.)

Данашњи Светски дан човекове околине јединствена је прилика дасви ми - човечанство у целини, сваки грађанин света лично, укупно друштво,предузетничка заједница и, свакако, верске и политичке вође - промислимо о садвећ тешко сагледивим размерама еколошке кризе. Дошао је тренутак да из основаревидирамо свој начин мишљења и функционисања у јединственом свету који је БогСведржитељ подарио човечанству као наслеђе, са заповешћу да га „обрађује" и „чува".

Човечанство се више не задовољава тиме да из природе црпикорисне материје, неопходне за живот, на такав начин да се у пуној мери сачувамогућност препорода природних екосистема и обнова природних ресурса. Оно је,нажалост, одавно прекршило божанску заповест о старању за творевину Божју.Резултате тога безумног и саможивог понашања доживљавамо данас, гледајући, каобезвољни посматрачи, последице катастрофалних климатских промена, загађеностводе у рекама, морима и свуда, неумерени риболов, упропашћивање разноликостиживих врста, претварање плодног земљишта у пустињу, уништавање шумâ уследубиствених пожара и још много других манифестација небивале еколошке кризе.

Епископ Григорије: О Христу и Цркви у роману Браћа Карамазови Ф.М.Достојевског

У препуној сали Епархијског дома у Требињу, 23. марта 2008.године, у другу недељу Васкршњег поста, Епископ захумско-херцеговачки Г.Григорије је одржао предавање на тему "О Христу и Цркви у роману Браћа Карамазови Ф.М. Достојевског". У уводном излагању Епископ је нагласио велики значај Ф.М.Достојевског како како за свјетску књижевност тако и за православну мисао. Писање овог свог последњег, а можда и понајбољег, романа Достојевски започиње убрзо након повратка из манастира Оптине, камо је путовао са младим философом Владимиром Соловјовим. У манастиру је Достојевски два пута разговарао насамо са «старцем» Амвросијем који му је касније у писању романа послужио као прототип за лик старца Зосиме.

Тонски запис предавања можете чути ОВДЕ.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

Владика Атанасије: Хришћанска антропологија над тајном човјека

Благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског Г. Николаја у сриједу, 5. марта, Митрополију дабробосанску посјетио је Његово Преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки Г. Атанасије, који је на позив Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву на Палама одржао предавање о теми „Хришћанска антропологија над тајном човјека".

Каква не треба, а каква треба да буде Црквена реч

Слика савременог света, којем се Црква обраћа веома је комплесна и конфузна. Религијски, национални, социјални, економски, политички, културни и многи други разлози деле људе и стварају препреке које ометају ширење речи и поруке Цркве и чине изузетно тешким дијалог Цркве са светом.

Криза кроз коју пролази савремени човек: и као појединац и као заједницa, изгледа да се све више продубљује. Многобројни проблеми и дилеме које се сусрећу нарочито на пољу биологије, биотехнологије, генетике и екологије изгледа да прете и самом човековом животу и постојању. Уз то дух секуларизма, који се све више развија, паралелно са буђењем религиозности и трагањем за црквеним и духовним животом, формира двоструки изазов на који Црква својим пастирским деловањем мора да да одговор и сведочење. Који је смер овог сведочења?

О комуникацији

Епископ захумско-херцеговачки Григорије

Говорећи недавно у Цркви о Херувимској пјесми која гласи: "Ми који Херувиме тајанствено изображавамо и Животворној Тројици трисвету пјесму пјевамо, сваку сада животну бригу оставимо" , поменуо сам једну ријеч која је, мислим, кључна за разумијевање овог стиха и онога шта он значи за наш живот. Та кључна ријеч у нашем црквеном језику јесте: БЛАГОДАТ, а када бисмо покушали да је преведемо на свакодневни језик, она би значила: милост. Покушаћу да она буде кључна у овом излагању. Хтио бих да кажем много тога за кратко вријеме, а то значи да неће све бити баш сасвим протумачено, него ће више бити дато у неким назнакама, смјерницама за размишљање.