Богословље

Опет о оставци и избору Патријарха српског

Уредништву листа "Политика" - Београд

Ваш лист је 6. новембра 2008 (стр. 8 - 9, на четири ступца) објавио текст г. Миодрага М. Петровића под насловом »Оставка« и избор патријарха. Дозволите да га прокометаришем, јер је текст понижавајући, недостојан моралног лика и телесног здравља Његове Светости Патријарха српског, а и српских епископа, којима овај самонадмени "теолог" и "канониста" и иначе чита лекције сличним памфлетима (ширећи их и по разним анонимним сајтовима).

Обраћање Патријарха константинопољског Г. Вартоломеја: О Речи Божјој

Истовремено је смеран и надахњујући позив Ваше Светости да учествујем на Дванаестој редовној скупштини овог изузетног бискупског Синода, историјског сабора бискупа римокатоличке Цркве из целога света, сабраних на једном месту ради разговора о «Речи Божијој», размени искуства и изразу те Речи «у животу и мисији Цркве». Овај љубазни позив Ваше Светости упућен Нашој недостојности са собом носи дубоки смисао и значај – усуђујемо се да кажемо да је то историјски догађај. Јер, ово је први пут у историји да се једном васељенском Патријарху пружа могућност да се обрати Сабору бискупа римокатоличке Цркве и тако и у толикој мери учествује у животу ове сестринске Цркве. Управо то посматрамо као пројаву делања Самога Светог Духа, Који наше Цркве усмерава све приснијем и дубљем односу, што је значајан корак на путу васпостављања наше пуне заједнице. Добро је познато да је за православну Цркву синодални систем од суштинског еклисиолошког значаја.

Епископ далматински Фотије: СВЕТО ПИСМО И МИСИЈА ЦРКВЕ

Своје кратко излагање о Светом Писму почео бих речима великог учитеља Цркве, светог Јована Златоуста, великог и духоносног тумача Светог Писма, који је у својим делима протумачио скоро све књиге како Старог тако и Новог Завета. Он каже: «Свето Писмо је пут и ко са њега сиђе - лута». А на другом месту каже, продубљујући и проширујући претходну тврдњу: «Богаташ (Лк. 16,19) је пророчке књиге и закон Божији сматрао за бајке и празнословље, но када је сишао у ад све је схватио». Ове наведене тврдње светог Златоуста говоре да је за верујуће хришћане у Светом Писму откривен пут спасења, јер нас Закон и пророци Старог Завета, као и новозаветно Јеванђеље приводе Оваплоћеној Речи и Логосу Божијем Исусу Христу (Јн. 1,1). Са друге стране, пример безумног богаташа (Лк. 16,19) јасно показује да није довољно спољашње познавање науке Светог Писма, јер то само по себи не спасава. Свето Писмо спасава само оне који слушају Реч Божију и држе је (Лк. 11, 28).

"Породица и Црква" - предавање Епископа Григорија у Дому културе у Палама

У организацији Омладинског савјета града Источно Сарајево, у Дому културе у Палама, 10. октобра 2008. године, Епископ захумско-херцеговачки Г. Григорије одржао је предавање на тему „Породица и Црква". Предавању су, међу бројним посетиоцима, присуствовали и Министар вера у Влади Републике Србије г. Богољуб Шијаковић и Министар рада и борачко-инвалидске заштите у Влади Републике Српске г. Бошко Томић.

Аудио-запис предавања Владике Григорија можете чути ОВДЕ.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

Патријарх Павле: Живети по науци Еванђелској свакога дана, часа и минута

Но шта ће чинити други то зависи од њих, то је у њиховим рукама, али шта ћемо чинити ми, у нашим је рукама. Бог очекује од нас, очекују и свети преци наши, да увек поступамо као народ Божији, као људи свесни, који знају шта раде јер има и оних који то не знају, по речи Господњој са крста за оне злочинце који су се под крстом ругали Њему, а Он се молио Оцу: "Оче опрости им, не знају шта раде". Ми дакле, браћо и сестре, да увек будемо они који знају шта раде и да то што треба и радимо и чинимо и по еванђелској науци се владамо. Јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке Господа Исуса Христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, свакога минута.

Патријарх српски Павле

О Тајни Крста Христовог

На самом почетку овог нашег заједничког сусрета неопходно је дазаблагодаримо најпре Богу на његовом дару, као и оцу Данилу, игуману овогманастира са сестрама, што су нам омогућили да се овде састанемо. Заиста, занас је велика радост заједнички боравак у овој светињи. Сам назив манастира -Ремета, изгледа да је грчког порекла и да долази од речи »еримитирион«, штозначи: место пустињежитељства, пустињежитељница, или просто - пустиња.