Изјаве саучешћа Патријарха српског г. Порфирија

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је изјаву саучешћа Његовој Светости Патријарху московском и све Русије г. Кирилу следеће садржине:

-Ваша Светости, драги нам у Христу брате и саслужитељу, много нас је растужила вест о несрећном случају у коме је живот изгубио најпре раб Божји Александар Мељник, велики пријатељ и добротвор српског народа, а затим је у херојском и братољубивом подвигу пострадао раб Божји Јевгеније Зиничев, велики родољуб племенитог срца. Молимо се Господу да душе њихове настани у рајском насељу где праведници почивају, а Вама, као и члановима њихових породица, нека подари утеху у сећању на њихова славна дела као узвишене примере јеванђељског човекољубља.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је изјаву саучешћа председнику Руске Федерације г. Владимиру Путину поводом херојске погибије Јевгенија Зиничева, министра за ванредне ситуације и цивилну одбрану Руске Федерације.

-Уважени господине Председниче, са великом тугом примили смо вест о несрећном случају у коме је херојским подвигом живот изгубио раб Божји Јевгениј Николајевич Зиничев, велики родољуб племенитог срца, који је живео и преминуо бринући се за другог, по речима Спаситеља нашег Исуса Христа: Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје (Јн. 15, 13). Молимо се Господу да душу његову настани у рајском насељу где праведници почивају, а Вама, као и члановима његове породице и његовим пријатељима, нека подари утеху у сећању на његова славна дела као узвишене примере јеванђељског човекољубља, наводи се у изјави саучешћа Патријарха српског г. Порфирија.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је изјаву саучешћа породици упокојеног Александра Мељника, носиоца ордена Светог Саве I степена, из Москве.

-Драги чланови породице покојног Александра, дубоко нас је потресла вест о несрећном случају у коме је живот изгубио раб Божји Александар Мељник, велики пријатељ и добротвор српског народа, чије се срце саосећало са патњом нашег народа и страдањем православних светиња на Косову и Метохији. Молимо се Господу за покој његове племените душе, а вама, члановима његове породици и његовим пријатељима, нека Васкрсли Господ подари утеху у сећању на његову љубав посведочену добрим делима према свима онима којима је помоћ била потребна, наводи се у изјави саучешћа Патријарха српског г. Порфирија.

Хиротонија Епископа хвостанског Јустина (Јеремића), викара Патријарха српског

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 12. септембра 2021. године у Саборном храму Светог Саве на Врачару светом архијерејском Литургијом и свечаним чином хиротоније изабраног и нареченог високодостојног архимандрита Јустина (Јеремића) у чин Епископа хвостанског, викара Патријарха српског.

Приступна беседа Епископа хвостанског Јустина (Јеремића)

Беседа Епископа хвостанског г. Јустина изговорена на хиротонији 12. септембра 2021. године у Саборном храму Светог Саве на Врачару

У име Оца и Сина и Светога Духа!
Ваша Светости, Најсветији Архиепископе пећки, Митрополите београдско- карловачки и Патријарше српски Господине Порфирије,
Ваше Блаженство Архиепископе охридски и Митрополите скопски господине Јоване,
Поштована и драга у Христу, богољубива браћо Архијереји,
Часни презвитери и ђакони, преподобно монаштво,
Узорити Надбискупе београдски монсињоре Станиславе Хочевару,
Представници Владе Републике Србије,
Даме и господо, браћо и сестре, децо Божја мала и велика,

Песму благодарења узносим Богу, Којем се у Тројици: Оцу и Сину и Светом Духу, клањам и кога славословим, што је кораке моје довео до овога чудесног дана у који ме Дух Свети, кроз полагање Ваших часних руку, Ваша Светости, и руку овде сабраних Архијереја наше Свете Цркве, узведе у светињу над светињама и учини ме служитељем истинске скиније коју постави Господ, а не човек (Јевр. 8, 2).

Беседа Патријарха српског Порфирија на хиротонији Епископа хвостанског Јустина

Браћо архијереји, часни оци, браћо и сестре, данас смо имали радостан духовни догађај, пре свега што смо учествовали у тајни Царства Небеског, кроз причешће Светим Телом и Крвљу Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа, који је Глава Цркве, који је Потпун, у пуноћи својој присутан у светој Литургији. А тамо где је Он ту је и Царство Небеско, ту је - речено обичним језиком - Рај.

Из тајне свете Литургије, која је управо оприсутњење Царства Небеског међу нама, налазе се и све остале тајне Цркве. Јер свету Литургију, Тајну Спасења, врши сам Распети и Васкрсли Господ, а на Његовом месту и по Његовом обличју, од апостолских времена па до данас, Црква је установила да стоје Епископи. И данас смо имали велики духовни благослов и радост велику да имамо хиротонију још једног новог Епископа Цркве, који има титулу хвостански, а то је епископ Јустин, који ће до даљег, овде у Београду, са мојом маленкошћу и са другом браћом Епископима, делити бригу и одговорност за народ Богом спасаване Архиепископије београдско-карловачке. Наравно, пре свега ће то бити служење свете Литургије.

Наречење архимандрита Јустина (Јеремића) за Епископа хвостанског

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началстововао је 11. септембра 2021. године у старом Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду свечаним чином наречења високодостојног архимандрита Јустина (Јеремића) за Епископа хвостанског (фотогалерија).

Признање за дугогодишњу борбу за очување сећања на Мученике јасеновачке

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије уручио је 10. септембра 2021. године у Патријаршији српској у Београду орден Светог деспота Стефана Лазаревића члановима породице постхумно одликованог историчара Јована Мирковића, дугогодишњег директора Спо­мен под­руч­ја Јасе­но­вац и ку­сто­са-ис­тра­жи­ва­ча у Музеју жртава геноцида у Београду.

Уручујући високо црквено одликовање сину одликованог, г. Доротеју Мирковићу, Његова Светост Патријарх г. Порфирије је истакао: -Дело Вашег оца није непознато. Толике године је водио Спомен подручје Јасеновац и марљиво радио у Музеју жртава геноцида у Београду и истински био посвећен култури памћења и незаборављања, али у исто време и праштања. Верујем да се Јован данас радује заједно са нама, да су му многе ствари много јасније него кад је био међу нама и да му је нарочито јасно да љубав и благодат Божја воли сваког човека и да је једини исправан и нормалан пут постојања нас као људи праштање и покајање. Нека Господ нама да снаге да праштамо, али исто тако нека нам да снаге да можемо са свим људима - у светлу праштања и покајања - да превазиђемо неспоразуме и да идемо једни другима у сусрет као бисмо се у неком тренутку као иконе Божје међусобно препознали и загрлили као браћа у љубави Божјој, у љубави Христовој, како се никада и никоме не би поновило оно што се десило у Јасеновцу, а што је брижљиво од заборава чувао наш брат Јован.