Свечана академија поводом 175 година Богословије Светог Саве у Београду

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј присуствовао је синоћ у амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду свечаној академији поводом 175 година Богословије Светог Саве у Београду. После поздравног слова протојереја-ставрофора Драгана Протића, ректора Богословије, уследила је надахнута Светосавска беседа г. Горана Раденковића, професора Богословије, коју преносимо у целини:

И где год је трунка пепела му пала, ту је нова љубав к роду засијала!

Српски народ кроз сва времена свога битисања, од Светог Саве до данас, неговао је и чувао је неугасиви пламен благодарности и признања, љубави и пијетета, према свом великом препородитељу и просветитељу Светом Сави. Овај живи духовни пламен у српском кандилу није био угашен ни у она црна и зла времена кад студен камен у пећини хладној беше олтар српским молитвама, како је дивно рекао родољубиви српски песник. Тај животворни пламен није се угасио, него се још више и снажније распламтео, када је страх и злочиначка страст, пре 345 година, на овоме месту спалила часне мошти великог српског светитеља Светог Саве. Светлост тог благотоврног и животворног огњеног пламена неће се угасити никад у срцу и души српског народа и православног светосавља. И народ ће дуг благодарности Светом Сави прености и њиме загревати кроз сва покољења наше будућности.

Из беседе Патријарха српског Гаврила на данашњи дан 1939. године
приликом освећења камена-темељца Храма Светог Саве на Врачару.

И ове године Српска Православна Црква молитвено, саборно и литургијски се сећа безумног чина спаљиваља моштију Светог Саве - нашег духовног родоначелника, првопрестолника и учитеља. Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј начластововао је Светом Архијерејском Литургијом у Спомен храму Светог Саве на Врачару, величанственом споменику који српски народ довршава у славу и част Господа Исуса Христа и Његовог угодиника Светог Саве.

Слава цркве Светог Марка у Београду

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј на дан прослављања Светог Јеванђелисте и апостола Марка служио је Свету Архијерејску Литургију у београдској цркви посвећеној овом апостолу Господњем уз саслужење Његовог Преосвештенства викарног Епископа хвостанског г. Атанасија, петнаест свештеника и шест ђакона Архиепископије београдско-карловачке.

Слава саборног храма Светог Георгија у Призрену

У Призрену је свечано прослављена слава саборног храма Светог великомученика Георгија. Свету Архијерејску Литургију у обновљеном саборном храму служио је Епископ брегалнички Г. Марко (Охридска Архиепископија) уз саслужење Епископа рашко-призренског Г. Теодосија, 15 презвитера и 3 ђакона. Међу свештенослужитељима били су архимандрит Партеније, дугогодишњи пријатељ и доброчинитељ српског народа, као и протопрезвитер Маринос, капелан грчког контингента КФОР-а. У Св. Литургији учествовало је близу 400 верника, понајвише избеглих Призренаца, који су на славу Св. Ђорђа пристигли из разних крајева Србије носећи иконе на дар цркви у којој су крштавани и венчавани.

Епископија крушевачка – историја и обнова

У Историјском архиву Крушевца чува се ратни дневник једног хлебарника српске војске из Балканских ратова. Он је учествовао у ослобођењу Једрена од Турака 1913. године. Дневник је водио свакога дана. После турског пораза и напуштања Једрена он је забележио: „Мустафа Паша, среда, 20. март 1913. године. Господин Костоглу ми причао о Бици на Марици, под краљем Вукашином, код Черномена - Черомена. Вели ми да има једно тепе (старо место, п.п.), Срб Сенди код Мустафа Пашине станице - на северу код Новог Села. Ту је била жандармеријска касарна. Кад су ту копали, нађен је гроб са врло много покопаних, отуд и назив Срб Сенди - Срб угаснуће - Пропаст Срба".

Прослава Ђурђевдана у Сомбору

На празник светога, славнога и свехвалнога великомученика, победоносца и чудотворца Георгија, патрона града Сомбора, 6. маја 2011. године, служена је Света Архијерејска Литургија у Светођурђевској цркви.