Патријарх Порфирије примио аустријског канцелара Нехамера

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 17. марта 2022. године у Патријаршијском двору у Београду г. Карла Нехамера, савезног канцелара Републике Аустрије.

У пријатељском и срдачном разговору Његова Светост Патријарх је са задовољствомо говорио о веома добрим условима у којима делује Српска Православна Црква у Аустрији и на томе захвалио канцелару Нехамеру. Кроз чињеницу да у Аустрији живи и ради више стотина хиљада православних Срба, Патријарх је истакао значај очувања и унапређења добрих односа српског и аустријског народа, чему ће важан импулс дати и сусрети г. Нехамера са српским званичницима.

Да се не заборави!

Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију приређује, са благословом Патријарха српског г. Порфирија, изложбу ,,Да се не заборави“ у сећање на Погром 2004. године над српским народом на Косову и Метохији.

У Парохијском дому храма Светог Саве на Врачару у 18 часова биће отворена изложба радова студената Академије Српске Православне Цркве за уметности и рестаурацију, под менторством професора: Јелене Хинић(иконопис) Владимира Карановића (живопис), Жељка Комосара (калиграфија), Маре Ђуровић (фреска), Иве Таталовић (цртежи живописа), Миодрага Милутиновића (цртање иконе), Немање Комненовића (конзерваторско-рестаураторски рад на просторима Косова и Метохије).

Годишњица Мартовског погрома на Косову и Метохији

• Распето Косово – преглед уништених објеката СПЦ од 1999 до 2004. године, (pdf) изд. Епархија рашко-призренска
• Погром на Косову и Метохији
• Распето Косово - преглед вести
•  #NoKosovoUnesco

Материјали о Мартовском погрому са сајта Владе Републике Србије:

• ТЕРОР НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ: aрхива вести о погрому на Косову и Метохији у пролеће 2004. године

Овде можете преузети и поглавља књиге Мартовски погром на Косову и Метохији коју су 2004. године издали Министарство културе Владе Републике Србије и Музеј у Приштини (са измештеним седиштем):

• Судбина културне баштине на Косову и Метохији (pdf, 864KB)
• Светиње и културна добра уништени у Mартовском погрому (pdf, 3,48MB)
• Уништена и оштећена културна добра на Косову и Метохији у периоду од 1999. до 2004. године (pdf, 3,41MB)
• Угрожена културна добра на Косову и Метохији (pdf, 4,63MB)
• Библиографија (pdf, 536KB)

Навршава се 17 година од када jе са Kосова и Mетохиjе у рушилачким нападима албанских екстремиста протерано 4.012 Срба, а већина њих се до данас ниjе вратила у своjе домове.

У таласу насиља на Kосову и Mетохиjи тада jе убиjено 19 особа, од коjих осам Срба, док jе 11 Aлбанаца страдало у обрачуну са припадницима међународних снага безбедности. Повређено jе наjмање 170 Срба, као и десетине припадника међународних снага коjи су се сукобили с локалним Aлбанцима штитећи Србе и њихову имовину. Порушено jе око 800 српских кућа и запаљено 35 верских обjеката, укључуjући 18 споменика културе, међу коjима и црква Богородице Љевишке у Призрену.

Tаj храм, jедан од наjрепрезентативниjих споменика средњовековне Србиjе, епископско средиште Српске Цркве у средњем веку, монументални облик добио jе у време краља Mилутина (1282-1321). Црква jе унеколико обновљена, прва Литургиjа у њоj служена jе шест година касниjе, али трагови девастациjе и пожара нису отклоњени. Tо здање jе 2006. стављено на листу споменика под заштитом УНEСKO-а.

Екстремисти су се посебно обрушили на српске православне светиње. Уништено је 35 цркава и манастира, а у овим незапамћеним вандалским актима, од којих су неки преношени уживо на локалним косовским телевизијама (као на пример у Подујеву) заувек су уништене бројне иконе и непокретна културна добра која су вековима преживели османску окупацију и светске ратове. Седамнаести март 2004. године посебно је болно погодио српски народ и његову Цркву због тога што се све ово догодило не у време ратног хаоса, већ у присуству више хиљада припадника међународних мировних снага КФОР-а, Косовске полиције и УНМИК-а од којих нико није јавно преузео одговорност за бројне пропусте.

Mартовске догађаjе на Kосову и Метохији осудили су Савет безбедности УН, као и Eвропска униjа, а Парламентарна скупштина Савета Eвропе jе 29. априла 2004. донела резолуциjу.

Саборном Литургијом у Буенос Ајресу прослављена Недеља победе Православља

Владика Кирило: Позвани смо на наш лични подвиг који подразумева молитву, пост, помоћ онима који су у невољи, све што је написано у Јеванђељу и у списима Светих Отаца. То морамо чинити сваки дан за наше спасење и за спасење наших ближњих, беседио је том приликом владика Кирило.

У прву недељу Великог поста, Недељу Православља, светом Литургијом у Саборном храму Светог Георгија у Буенос Ајресу началствовао је Високопреосвећени Митрополит буеносајрески и аргентински г. Јаков из Антиохијске Патријаршије, уз саслужење преосвећене господе епископа буеносајреског и јужноамеричког Леонида из Московске Патријаршије, буеносајреског и јужно-средњоамеричког Кирила из Српске Православне Цркве и каракаског и јужноамеричког Јована из Руске Православне Заграничне Цркве.

Преко стотину ђака у миријевском храму

У среду друге недеље Часног поста, у храму Светог пророка Илије у београдском насељу Миријеву током Литургије пређеосвећених дарова причестио се велики број ученика Основне школе „Деспот Стефан Лазаревић“.

-Ученици свих разреда миријевске основне школе, њих преко стотину, у организацији свог вероучитеља Небојше Поповића и са благословом својих свештеника, приступили су светињи Причешћа на радост свих присутних. Ђаци ће се поново сабрати у нашем храму у још већем броју на дечии празник Врбицу, Лазареву суботу, када ћемо их обрадовати пригодном духовном литературом са поукама о значају Васкрса и црквених празника, истакао је јереј Борислав Петрић, парох миријевски.

Епископ Јован: Ако чувамо веру онда ће и вера чувати нас

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је 13. марта 2022. године, у недељу Православља, Литургију Светог Василија Великог у Саборном храму у Крагујевцу, након чега је уследила литија кроз град.

Саслуживали су свештеници Саборног храма. Лепоту овог евхаристијског сабрања увеличало је појање мешовитог хора Саборне цркве, под диригентском палицом проте Драгослава Милована.