Патријарх

Савиндан у заветном храму српског народа на Врачару

Патријарх Порфирије: Данас се радујемо духовно као хришћани, али се радујемо и као православни Срби, јер данас славимо родоначелника нашег рода, онога који нас је родио у Христу, онога који нас је родио Духом Светим, онога који је једном за свагда трасирао пут којим иде и треба да иде српски народ. Тај пут јесте пут Христов, јесте пут Јеванђеља Христовог.

Свети Сава, први Архиепископ српски, прослављен је 27. јануара 2022. године светом архијерејском Литургијом којом је, у заветном храму српског народа на Врачару, началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, чију беседу доносимо у наставку:

Патријарх Порфирије служио опело блаженопочившем епископу Лаврентију

Након свете заупокојене Литургије у Саборном храму Светих апостола Петра и Павла у Шапцу, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је опело над одром блаженопочившег Епископа шабачког Лаврентија.

Саслуживали су преосвећена господа епископи: сремски Василије, врањски Пахомије, зворничко-тузлански и администратор шабачки Фотије, милешевски Атанасије, диселдорфски и немачки Григорије, аустријско-швајцарски Андреј, будимљанско-никшићки Методије, топлички Јеротеј и хвостански Јустин; моногобројно свештенство и свештеномонаштво из више епархије Српске Православне Цркве.

Саопштење за јавност

У просторијама Саборне цркве Светога Саве у Њујорку, од 14. до 18. јануара 2022. године, извршена је примопредаја парохије и црквено-школске општине које су одлуком Светог Архијерејског Синода од 21. децембра 2021. године у циљу васпостављања црквеног поретка и јединства међу парохијанима, до нормализације приликâ, поверене на духовно старање и привремено управљање Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију.

Извршавајући одлуку Светог Архијерејског Синода, парохију и Црквено-школску општину Светога Саве у Њујорку је, у име и са овлашћењем Његовог Преосвештенства Епископа источноамеричког г. Иринеја, предао протојереј-ставрофор Александар Влајковић, архијерејски намесник вашингтонски, а у име Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, записнички су је примили  Његово Преосвештенство Епископ канадски г. Митрофан, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић и архимандрит мр Никифор (Миловић).

Изасланици Његове Светости су током боравка у Њујорку служили у грчком храму Светог Елефтерија на Менхетну. Том приликом верни народ обавештен је о извршеној примопредаји, и позван да чува своју веру, идентитет и братску љубав у Христу Господу.

Из кабинета Патријарха српског

Патријарх Порфирије: Молимо се за мир, за међусобно праштање и љубав

Слово Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија прочитано 23. јануара 2022. године на Кеју жртава рације у Новом Саду поводом обележавања осамдесетогодишњице Погрома (Новосадске рације)

Мада су ме здравствене околности спречиле да данас стојим између вас на новосадском кеју, још се снажније и усрдније придружујем вашим молитвама за оне који су те зиме, много хладније него што је овогодишња, нестали испод дунавског леда. При том веома добро знам да су молитве које узносимо потребније нама, него њима који су пострадали, јер су они уписани у Књигу вечности, Књигу бесмртног живота и седе са десне стране Оца Који је на небесима и непрестано му се моле за нас.

Интервју Патријарха српског г. Порфирија за „Међународни живот”, часопис Министарства спољних послова Руске Федерације

Разговор је објављен на страници interaffairs.ru на сам дан празника Рождества Христовог,  чиме је  учињена велика част нашој Цркви

1. Ваша Светости! Ове године сте обележили 60. рођендан, а претхдоно сте изабрани за Патријарха српског. Дозволите да Вам честитам како јубилеј, тако и устоличење.

За мене је изузетна привилегија могућност да општим са читаоцима вашег утицајног и реномираног часописа. Веома сам захвалан на томе. Ову прилику морам да искористим да вашу публику крупним словима подсетим на вековне везе Српске Цркве, a Црква није друго него сав крштени народ Божји, са Русијом. Нећу говорити ни о средњовековљу, ни о добу грофа Саве Владиславића Рагузина, чак ни о читавом двадесетом столећу који је обележен страдањем, али и снажењем и продубљивањем братских односа доласком избеглих Руса у Србију и у друге наше области јер су, ево, за последње две и по деценије трећег миленијума, те везе још више оснажиле на економском и политичком, а наравно на духовном пољу постале чвршће, рекао бих, него икада пре.