Култура

Европа и избегличка криза

Избегличка криза доминира Европом.Милиони људи се налази у избеглиштву, сходно процени United Nations High Commissioner for Refugees (UNHCR),  више их је у ово време од 60 милиона. Реч је онајвеђем избегличком таласу након Другог светског рата.У Европској унији је само 2014.г. поднето преко 600.000 молби за азил. До краја децембра 2015.г. је доспело преко један милион избеглица у Европу. Већина их је у Европу доспела такозваним ”Балкански путем”.

Један велики део избеглица је у бекству од грађанског рата у Сирији или од актуелне репресивне власти или Талибана као и страховладе терористичке милиције самозване ”Исламске државе”, као и због привредне и социјалне беде ратом девастираног региона.

Љубомиру Симовићу уручена "Извиискра Његошева“

Љубомиру Симовићу уручена "Извиискра Његошева“
Љубомиру Симовићу уручена "Извиискра Његошева“
Љубомиру Симовићу уручена "Извиискра Његошева“
Љубомиру Симовићу уручена "Извиискра Његошева“

У свечаној сали САНУ у Београду, у уторак 17. маја 2016, књижевна награда „Извиискра Његошева“ уручена је овогодишњем добитнику пјеснику, драмском писцу и есејисти академику Љубомиру Симовићу.

Награда се Симовићу додјељује за његов цјелокупан књижевни рад, а жири за додјелу награде „Извиискра Његошева“, у чијем саставу су: проф. др Јован Делић, предсједники чланови: проф. др Иван Негришорац, проф. др Ранко Поповић, др Драган Хамовић и књижевник Милутин Мићовић, наводи да је Љубомир Симовић„и као драмски писац, и као лирски пјесник, у врху не само савременог српског пјесништва, а по међународној афирмацији, нарочито по планетарном успјеху својих драма, стекао свјетско име и глас...“

Културна дешавања у Загребу

Црквена општина загребачка организује пројекцију филма Време чуда режисера Горана Паскаљевића у Свечаној сали Гимназије Катарина Кантакузина Бранковић  22. маја 2016. године у 19 часова (Свети Дух 122, Загреб).

Лутерова Библија из 1534.г.

Oбјављивањем Библије на немачком језику у преводу Мартина Лутера 1534.г. радикално и трајно је промењена конфесионална карта Европе.

То је било прво свеобухватно немачко издање Библије која је тиме први пут постала приступачна и лаицима. Њено објављивање је означило и цезуру у историји хришћанства, која је водила дубоком и још непревазиђеном црквеном расцепу и оснивању протестантизма.

Са великом акривијом је издавачка кућа Taschen припремила и управо објавила двотомно издање Лутеровог превода Старог и Новог Завета, које је сачињено специјалном репродуктивном техником у виду фототипског репликата  овог скупоценог оригинала који се данас чува у ”Библиотеци војвоткиње Ане Амалије” (Herzogin Anna Amalia Bibliothek), који је као сакрални документ и Objet d'art део наслеђа човечанства и као такав је под заштитом Унеска. Овај документ открива раскошни сјај акуратне штампарске технике, инвентивних уметничких иницијала којим је Лутерова Библија украшена мотивима насталим у атељеу славног сликара Луке Кранаха Старијег, једног од промотора протестантизма.

Самоодређење до смрти

Одлуком пацијента (тестамент у писаној форми)  испуњава се његова последња жеља.

Патос аутономије за ”самоодређењем” људи у највећој животној нужди подстакао је Бискупску конференцију у Немачкој, Савет евангелистичке цркве Немачке и друге верске заједнице чланице Радне групе хришћанских заједница у Немачкој да овој теми приђу са највећом пажњом. Тако су конципирани формулари за пуномоћје у случају апсолутне зависности од других.

Дигитални сурогат религије: зашто нема протеста Цркава?

Евангелистички теолог и публицист, професор др Вернер Тиде (Ерланген), упозорава натоталну дигитализацију друштва. Она прети да постане сурогат религије, пише овај аутор у ревији „Unterwegs“ – Евангелистичко-методистичке цркве. Ускоро ће у Парламенту Немачкебити одлучивано о постављању дигиталних струјомера. Сходно предлогу тога закона, најдоцније од 2020.г. нико неће имати права да су успротиви дигиталним струјомерима, тј. ”технологији која вероватно зр<ачи електромагнетске таласе”. Овде је реч о задирању уграђанске слободе које ће имати последице, вели Тиде. Али и мимо тога, нема никакве узбуне или протеста. Он мисли да Цркве у модерном добу теже прилагођавању/компромису и да ни по коју цену не желе да буду конзервативне. Отуда са њихове стране сви уговори о примени интернета бивају позитивно примани.

Папа Фрања се одупире томе

Један изузетак чини папа Фрања. Он је лане у својој енциклици „Laudato si“ (Слава Тебје,Господи) писао да се мудрост не стиче банкама података које су ”засићујуће и магловите и унеку врсту завршавају као загађење људске средине”. Превеликом понудом дигиталних медија настаје дубоко незадовољство у међуљудским односима или долази до осамљења. Тиде желивише таквих протеста. На интернету су мир, време и дубина изгубљене у ”алармантној мери”. Свако мора бити начисто са тиме ко користи интернет као мисионарско средство: ”Дигитализација представља per se убрзање (акцелерацију) – супротност смирености”.

У овоме се ослањајући на философа из Берлина Бјунг Чул-Хана, пита сеТ иде - не подстиче ли дигитализација ширу секуларизацију будући да интернет тежи ка ”од стране људи сазданој High-Tech- утопији, пред којом хришћанска ”нада у Царство Божје ”, макар и површно гледано, изгледа бледо”. Хришћанска нада у спасење се сучељава са једном материјалистичко-технократском. Тиде позива Цркве да се са овим развитком критички позабаве, како би сетамо где је то етички у име људског достојанства могуће, супротставиле ”пливању у дигиталној струји постхуманизма”.

протођакон Зоран Андрић