Наука

Православно духовно школство у Далмацији

Традиција православних духовних школа на подручју Далмације сеже у далеку прошлост. Могло би се рећи да од када постоје три српска манастира, Крупа (1317), Крка (1350) и Драговић (1395), да од тада датира и нека врста српског школства и писмености у њима, јер манастири су вазда, поред свога духовног назначења, имали и просветитељску улогу, коју су, сходно историјским околностима, с мање или више успјеха, увијек вршили.

Христос свештених повести

Православни богословски факултет у Београду има ретку част известити јавност о томе да ће од 10. до 13. септембра текуће године бити домаћин значајне међународне конференције на релевантну тему савремене библијске теологије, под насловом Христос свештених повести

Примарни научни значај скупа огледа се кроз интерактивно сагледавање Христовог лика у свештеним повестима библијских писаца и црквених традиција, што на редак начин одговара сусретању источних и западних егзегета у граду вечитог сусрета, и под сводовима училишта теологије која по себи обухвата Исток и Запад.

Ретки јеврејски текстови онлајн

Једна од најстаријих јеврејских Библија биће ускоро доступна на интернету онлајн: Израелска национална библиотека припрема тзв. ”Гастер-Библију” која се чува у „British Library“ у Лондону, да је  ускоро објави ”онлајн” на интернету. Рукопис, који је старији од 1.000 година, биће интегрално дигитализован.

За десет година знаћемо нешто поузданије о Кеплеру 452b

Сензационална вест коју је пренела администрација аеронаутичког и космичког центра NASA(National Aeronautics and Space Administration) поводом ”проналска” планете назване Келпер 452b и која наликује земљи, удаљеној 1.400 светлосних година од ње, коментарисао је шеф-астроном Ватикана језуита Хозе Габриел Фунес. Он је саопштио да је реч заиста о посебном ”открићу”, али да је науци потребно још најмање десет година да би своја сазнања о њој консолидовала. Важно је, истиче овај језуитски отац и водећи астроном Фунес да се научна факта поштују, ”јер она нису ни католичка, ни не-католичка, већ напросто научна факта. Ја мислим да је науци неопходна религија и обрнуто. Оне су комплементарне. И тек када будемо располагали поузданим научним фактима, онда ће теологија бити у стању да се о њима изрази”, саопштио је овај великодостојник Курије Радио-Ватикану.

Др Александар Раковић: Посмртне остатке Николе Тесле заштити од њу ејџ квазикултуре

По­след­њих не­де­ља јав­ност је упо­зна­та с не­у­о­би­ча­је­ним слу­ча­јем „ин­тер­вјуа“, „умет­нич­ког пер­фор­ман­са“ или „ме­ди­та­ци­је“ (мо­жда све­га то­га за­јед­но?) по­ред по­смрт­них оста­та­ка срп­ског на­уч­ни­ка Ни­ко­ле Те­сле.

Реч је о до­га­ђа­ју у Му­зе­ју Ни­ко­ла Те­сла у Бе­о­гра­ду од 14. апри­ла 2015. ко­јем ће­мо се вра­ти­ти не­што ка­сни­је. Пр­во не­ко­ли­ко ре­чи о вер­ској и на­ци­о­нал­ној при­пад­но­сти Ни­ко­ле Те­сле. О то­ме је пу­но пи­са­но, али је у кон­тек­сту по­след­њих до­га­ђа­ја вр­ло ва­жно да овим чи­ње­ни­ца­ма још јед­ном по­све­ти­мо па­жњу.

Свети Joван Шангајски у Југославиjи

А кад вас потерају у једном граду, бежите у други. (Мт. 10, 23)

Руска емиграција одиграла је огромну улогу у духовном препороду Србије, која се пет векова налазила под османском владавином и која је била веома ослабљена после Првог светског рата. Двадесетих година само у Београду је било 30 хиљада емиграната, а укупан број становника сто хиљада. „На улицама, у парковима, на скверовима и у кафићима руски језик се чуо скоро исто тако често као и српски”, писао је један од житеља Београда сећајући се ових година.

Након доласка у Београд будући архиепископ се уписао на Православни богословски факултет Београдског универзитета, који је завршио 1925. године. По речима свог колеге са године Николаја Зјорнова, Михаил Максимович је „живео врло сиромашно, за живот је зарађивао продавањем новина. Београд је тих година покривало дебело блато кад је падала киша. Максимович је носио тешку бунду и старе руске чизме. Обично би упадао у слушаоницу каснећи, сав у блату...”[1]