Наука

Стручни скуп у Српској православној гимназији у Загребу

Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије пригодним обраћањем поздравио је наставнике основних школа и учеснике једнодневног стручног скупа који је у организацији Агенције за одгој и образовање одржан 9. јануара 2015. године у Српској православној општој гимназији Кантакузина Катарина Бранковић у Загребу.

300 година од рођења владике Данила Јакшића

300 година од рођења владике Данила Јакшића
300 година од рођења владике Данила Јакшића
300 година од рођења владике Данила Јакшића
300 година од рођења владике Данила Јакшића

За епископа, а на приједлог народа и депутата, 3. јула 1750. године изабран је архимандрит гомирски Данило Јакшић, један од најзначајнијих архијереја у историји горњокарловачког владичанства.

Рођен је на Божић 1715. године у Српским Моравицама од оца Милете и мајке Стојне. Школовао се у манастиру Гомирје, а рукоположен с деветнаест година, што се сматра за изнимно рано, али је уједно показатељ о каквом се капацитету радило. Чак га је владика Љуботина држао уз себе неколико година видјевши у њему способног и перспективног монаха. Службује у Сјеничаку гдје је предводио народ поротив посјете унијатског владике Пашића. Доласком епископа Павла Ненадовића, поново је у Плашком гдје у владичанству допуњује своја знања и искуства стечена још под владиком Љуботином. Приликом избора за владику имао је 33 године, но младост га није пријечила да учини велика дјела у двадесет година својега вођења владичанства.

Хришћанство у Европи између 1750.и 1850.

Нова књига реномираног професора Рудолф Шлегла из Констанца о „Старој вери и модерном свету. Хришћанство у Европи на прелому 1750 – 1850“ - Rudolf Schlögl: „Alter Glaube und moderne Welt. Europäisches Christentum im Umbruch 1750–1850“,  Frankfurt am Main 2013. - описује фудаменталне преломе у хришћанству од 1750. до 1850. у Европи.

Шлеглова централна премиса гласи - „религија је елементарни део друштва“. У временском оквиру од сто година могу се пратити многе промене. На пример, улога мушкараца и жена, породице и заједнице, државе и индивидуе. Овде је реч о амбицији аутора да представи „укупан преглед“ европског хришћанства.

Индивидуална религиозност и установе цркава подстичу трансформације друштава у којима  егзистирају. Аутор описује тај процес у четири поглавља.

Војин Калинић докторирао на Факултету политичких наука

Теза: "Културни препород Срба у Северној Далмацији од 1848. до 1914. године".

Син угледног  свештеника Душка Калинића,  пароха при цркви св. јеванђелиста Луке у Крњачи, Војин је на Факултету политичких наука у Београду успешно – с десетком и похвалама – одбранио своју докторску тезу на тему  "Културни препород Срба у Северној Далмацији од 1848. до 1914. године".

Проф. др Здравко Пено одржао предавање у Бијељини

Проф. др Здравко Пено одржао предавање у Бијељини
Проф. др Здравко Пено одржао предавање у Бијељини
Проф. др Здравко Пено одржао предавање у Бијељини
Проф. др Здравко Пено одржао предавање у Бијељини

На крају Божићног циклуса предавања имали смо задовољство да чујемо предавање професора Богословског факултета у Фочи, др Здравка Пена на тему Црква - заједница светих. Проф. Пено је говорио о нама као онима који се освећују у заједници и који своје освећење проналазимо у јединству са Христом. Сви смо позвани на светост и то је циљ који ће се остварити у Царству Небескоме. Након предавања имали смо прилику да чујемо питања и коментаре на њих. Велико хвала свима који су подржали овај циклус предавања и нека нас Богомладенац Христос оплемени својим доласком и нека се вјечни мир Божји настани у срцима нашим.

Јеромонах Клеопа Стефановић - нови доктор теологије

Нови доктор теологије - jеромонах Клеопа Стефановић, професор Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима

На свом монашком и академском путу, јеромонах Клеопа Стефановић, прешао је нову степеницу духовног раста одбранивши докторску дисертацију, 16. децембра 2014. године, на Богословском Факултету у граду Јаши, на тему „Поредак монашкога пострига у Требницима на црквенословенском и румунском језику“, на катедри за историјско литургичке студије.